Ja sam čovek koji ne voli premijere i crvene tepihe. Nekako sam film i predstave time padaju u treći plan, a medijski postane značajnije ko je bio i šta je obukao od samog ostvarenja, teme, kaže za "Novu" Jovo Maksić, glumac koji je ostvario niz uloga u filmovima i na pozorišnim daskama.
Trenutno je u žiži zbog glavne uloge u filmu „Oluja“, po scenariju i u režiji Miloša Radunovića, koji od premijere 17. januara, puni bioskopske dvorane. Ova ratna drama prati događaje uoči i tokom napada hrvatsko-muslimanskih snaga uz pomoć NATO pakta na Republiku Srpsku Krajinu u avgustu 1995. kada je iz Severne Dalmacije, Like, Кorduna i Banije, tokom operacije „Oluja“ prognano više od 250 hiljada Srba. Priča je ispričana iz ugla običnog čoveka Ilije Mandarića koji silom prilika postaje vojnik, a kojeg tumači Maksić.
– Moj Ilija simbolizuje domaćina, poštenog, familijarnog, kakvih je tamo mnogo bilo, otrgnutog iz jednog mirnog i idiličnog života i bačenog u pakao rata. Preko noći sve se okrene, vremenom sve više si na tankoj liniji ludila, živiš svaki dan kao da je poslednji, jedino te porodica drži da ne sklizneš još dublje i shvataš da je na kraju jedino porodica važna. Takvi ljudi su i iznosili sve nedaće kroz našu istoriju – objašnjava Jovo, koji je i sam bio svedok ove golgote kada je izvršeno etničko čišćenje Srba iz Hrvatske.
Rođen je 1972. u Bosanskom Grahovu a živeo je u selu Plavno kod Knina gde je njegov otac radio kao sveštenik. U Beogradu je završio srednju Poljoprivrednu školu PKB, za veterinarskog tehničara, a živeo je u internetu u Padinskoj skeli. Već se zahuktao rat kada je otišao na odsluženje vojnog roka u Karlovac, u vreme kad je pao Gospić. Beg od surove stvarnosti, kako nam je svojevremeno pričao, bio mu je tek osnovan pozorišni festival na Tvrđavi u Kninu i ideja da se osnuje teatar. Tako se okušao na audiciji gde je primljen u vanrednu tzv. krajišku klasu na Fakultetu dramskih umetnosti koju je vodio profesor Predrag Bajčetić. Posle prve godine, otišao je kući na raspust i tada se dogodila „Oluja“ kada je 12 dana u koloni putovao do Beograda.
Ipak, o tim danima nikada nije želeo da priča za javnost. Zato ga i pitamo da li se premišljao da prihvati ulogu u filmu koji se bavi ovim događajima.
– Posle razgovora sa rediteljem nije bilo premišljanja. Obojica smo želeli da ispričamo jednu antiratnu dramu i složili smo se da moramo da pazimo da film i seriju, koja će tek biti emitovana, ne uprljamo dnevnopolitičkim temama jer se one uvek zloupotrebljavaju pošto, nažalost, živimo u takvom vremenu – kazao je Maksić, koji je nakon operacije „Oluja“ nastavio studije, postao stipendista pozorišta u Vršcu, nakon diplomiranja zaposlio se u Malom pozorištu „Duško Radović“ a sada je član Beogradskog dramskog pozorišta.
Nakon čitanja scenarija, najjači utisak na njega su, kako kaže, ostavili delovi ispovesti koji su bili osnova a onda su se dramaturški spojili u jednu celinu.
– Ispričan je popriličan broj istinitih događaja. Bilo šta da radim, to zahteva i jednu dozu intimnosti. Suštinski sam pristupio radu na „Oluji“, kao i svakom drugom filmu, seriji ili ulozi u pozorištu. Naravno, kad se radi i obrađuje jedna ovako tragična i osetljiva tema, veća je odgovornost, pogotovo što smo savremenici tog događaja, sve je još relativno sveže. Nažalost, mnogo sličnih tema imamo u našoj istoriji, nadam se da ćemo ih samo obrađivati u filmovima, a nikad više proživljavati i preživljavati u stvarnom životu – ističe Maksić, koji je igrao i u filmu „Dara iz Jasenovca“ Predraga Gage Antonijevića.
Naš sagovornik ne krije da je imao tremu kada je prvi put gledao film „Oluja“.
– Emocije su bile pomešane, pošto ne mogu opušteno da gledam nešto u čemu sam učestvovao. Ali, nekako sve je to zasenila jedna velika tuga jer sa nama više nije sjajni Davor Janjić, sa kojim sam delio mnogo kadrova i sa kojim sam se intenzivno družio i sklopio divno prijateljstvo. Na kraju se ispostavilo da mu je to bila poslednja uloga. Velika tuga.
Na pitanje da li je pred očima možda imao nekog čoveka kojeg je poznavao kada je gradio lik Ilije, koji ga je na neki način vodio kroz ulogu, odgovara:
– Naravno, i ostaću na ovako kratkom odgovoru – veli Jovo i ističe da bi voleo da ovo ostvarenje kod gledalaca pobudi želju da se takva tragedija nikada više nikome ne dogodi.
Zbog svega, priznaje da je uloga Ilije u „Oluji“ imala za njega dodatnu težinu koja se ogleda u velikoj odgovornosti da se što verodostojnije dočara cela priča.
– I da se sklonim od „novinara“ i žute štampe, koji su se pod plaštom kvazipatriotizma bavili dnevnopolitičkim senzacionalizmom. Nažalost, pojedine „novine“ su objavile nekoliko izmišljenih intervjua. Njima na čast, ako je imaju – otkriva Maksić.
Iako ga nema često u medijima, popularni glumac nema predaha od posla. U matičnoj pozorišnoj kući priprema novu ulogu u komadu „Dobri vojnik Švejk“ u režiji Veljka Mićunovića. Takođe, nastavalja ex-YU turneju BDP-a sa predstavom „Let iznad kukavičjeg gnezda“.
– Trenutno radim veliku seriju „Vreme smrti“, a počela su snimanja „Kože“, trećeg dela banjalučke trilogije („Koža“, „Kosti“), kao i „Kafane na Balkanu“. Tako da me čeka dosta putovanja na relaciji Beograd – Banja Luka. I očekujem premijeru filma „Heroji Halijarda“ sredinom ove godine – rekao nam je Jovo Maksić, koji i danas živi u Batajnici sa svojim narodom koji je „Oluja“ dovela u srpsku prestonicu.
Bonus video: Zlatan Vidović – „Oluja“ je antiratni film