0
Velika je to nagrada za mlade umetnike. Svaki vid podrške je važan i stvarno je veliki kompliment biti među dobitnicima ovog priznanja, kaže za Nova.rs Jovana Tomić, 34. dobitnica Nagrade "Bojan Stupica" koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika.
Ovo ugledno priznanje dobila je za režiju predstave „Kretanje“ autora Dimitrija Kokanova u produkciji Bitef teatra a odluku je doneo žiri u sastavu Egon Savin (predsednik), Kokan Mladenović i Boris Liješević.
Nagrada imponuje i obavezuje, ističe naša sagovornica, kako zbog prethodnih laureata, tako i zbog toga što nosi ime slavnog Bojana Stupice.
– Što se tiče Bojana Stupice, mimo toga što je bio profesor i reditelj, fascinantno je što se bavio pozorištem „od spolja“, u smislu arhitekture. I to je stvarno interesantno da se pretapaju različiti vidovi njegovog stvaralaštva u teatru. To jeste poetičnost njegovog rada i prisustva u pozorištu jer je iz svih uglova pristupio i bavio se teatrom i to mi je romantično – priča Tomić, najmlađa dobitnica Nagrade „Bojan Stupica“.
Godina 2021. bila je berićetna za Jovanu. Projekat „Kretanje“ ovenčan je sa šest nagrada u okviru 65. Sterijinog pozorja. Reč je o imerzivnoj predstavi koja omogućava publici da, krećući se kroz različite prostore, uroni u šest različitih svetova u kojima ljudi i prostori, pričaju intimne monologe o usamljenosti upotrebom govora ali i savremenog plesa.
– Kroz predstavu „Kretanje“ sam istraživala imerzivno pozorište koje podrazumeva razbijanje četvrtog zida i eksplicitniju komunikaciju publike i glumaca na sceni. Produktivno je bila najzahtevnija i u punom sjaju se to realizovalo kroz tu moju ideju. U radu sa glumcima i na kraju publika koja postaje akter u svakom od segmenata, to stvarno postane jako uzbudljivo. Spajanje pokreta i sadržaja je nešto što me interesuje od početka bavljenja režijom. U stvaranju ovog projekta bio je veliki izazov da se nađe prostor za to kretanje, i zgrada Bitef teatra jeste bila najadekvatnija za taj projekat – objašnjava Jovana.
Rođena je 1990. u Beogradu gde je osnovne diplomske i master studije završila na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi Alise Stojanović. Režirala je, između ostalog, predstave „Urnebesna tama“ (Atelje 212), „Lolita“ (Madlenianum), „Lisistrata“ (Narodno pozorište, Subotica), If twice rotates the weather vane / Waiting for future (Paolo Grassi, Bussole rotte), „Izlaženje“ (Drugstore, 20/44), „Natan Mudri“ (Jugoslovensko dramsko pozorište), „Livada puna tame“ (Narodno pozorište, Beograd).
U prošloj godini Jovana Tomić je potpisala režiju za čak četiri predstave. „Moj muž“ Rumene Bužarovske (JDP), „Boli kolo“ Dimitrija Kokanova (Narodno pozorište, Užice), „Bludni dani kuratog Džonija“ Filipa Grujića (Novosadsko pozorište – Újvidéki Színház), „Midlseks“ koji je nedavno imao premijeru u Srpskom narodnom pozorištu.
– Jeste mnogo, ali to se dogodilo zbog korone jer je produkciono bilo teško da ostanemo u okviru zakazanih premijera i onda se zbog pomeranja datuma sada sve nanizalo. Tako se mimo moje volje stvorila hiper produkcija, ni ja, ni ceo moj autorski tim, nismo imali pauzu pošto je sve bilo poremećeno zbog pandemije. Ali sada mi sledi duži odmor. Mislim da je velika zamka za svakog autora da uđe u taj veliki proces proizvodnje i sada ću stvarno malo da prikočim.
Nagrada „Bojan Stupica“ tek će joj biti uručena a sastoji se od bronzane plakete sa likom čuvenog reditelja, rad akademskog vajara Stevana Bodnarova i unikatne diplome na pergamentu, rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića i novčanog iznosa.
A kako su reagovali na ovo priznanje njeni bližnji, Jovana Tomić odgovara:
– Naravno da su se obradovali, bili su ponosni kao i moja profesorka Alisa. Inače, nemam nikog u familiji ko se bavi nekom sličnom profesijom, ali prolazili su sa mnom turbulentni proces studiranja, i hteli – ne hteli bili su uvučeni u stvaranje predstava. Vole to što radim ne na razumnom nego na emotivnom nivou. Pričaju mi šta ih je nasmejalo, rastužilo, na šta su plakali, i to mi znači jer su najobjektivniji.
Bonus video: Luna park i Minja Bogavac