Vanja Ejdus
Vanja Ejdus Foto:TANJUG/DRAGAN KUJUNDZIC

Dve decenije od premijernog izvođenja „Hasanaginice“, glumica, koja igra glavnu rolu u komadu Ljubomira Simovića, priseća se da je reditelj Jagoš Marković prepoznao nju i Marinka Madžgalja kao savršen glumački par i kako je na početku proba slomila rebro, koje je nekim čudom zacelilo za samo deset dana.

– Imala sam 25 godina i tek sam diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti, kada me je Jagoš Marković pozvao da igram Hasanaginicu. Bila sam ošišana skroz na kratko, čak izbrijana sa strane, i uplašila sam se kako ću da igram tu ulogu bez kose. Jagoš se odmah dosetio i viknuo: „Ošišala se od tuge!“ Tako je nastao i ostao postupak sečenja kose u predstavi, priseća se za „Novu“ glumica Vanja Ejdus rada na komadu „Hasanaginica“ Ljubomira Simovića, koja 30. decembra obeležava dve decenije od premijernog izvođenja u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Foto: Promo/Narodno pozoriste u Beogradu

Premijera je bila na Sceni „V sprat“, a posle je prebačena na Scenu „Raša Plaović“, gde se i danas igra.

Tog 30. decembra 2001. u glumačkoj podeli su osim Vanje Ejdus u naslovnoj ulozi bili i Marinko Madžgalj kao Hasanaga, Radmila Živković (Majka Hasanagina), Aleksandar Srećković (Beg Pintorović), Ksenija Jovanović (majka bega Pintorovića), Darko Tomović (Efendija Jusuf), Branislav Ciga Jeremić (Ahmed), Nenad Stojmenović (Asker Suljo), Igor Đorđević (Asker Huso) i Stefan Kapičić (Musa).

– Jagoš Marković je pre toga gledao Marinka Madžgalja i mene u ispitnoj rediteljskoj adaptiranoj Čehovljevoj pripoveci „Veštica“, u režiji Ane Đorđević, i tad nas je nekako video kao glumački par. Ja sam na početku proba slomila rebro, i doktori su mi rekli da moram dva meseca da ležim, ali se nekim čudom ono zacelilo za deset dana – priča nam Vanja, koja je odigrala više od 40 uloga u pozorištu, ali ju je uloga Hasanaginice na poseban način obeležila.

Zanimljivo je bilo i to, kako kaže, da su nakon premijere dobili i neke loše kritike, a godinu dana kasnije su ti isti kritičari ponovo pogledali predstavu i napisali potpuno drugačije mišljenje i pozvali je na Sterijino pozorje. Vanja Ejdus je tada osvojila Sterijinu nagradu za ulogu Hasanaginice.

Kritičari su, između ostalog, napisali: „Hasanaginicu je režirao Jagoš Marković. A kad on režira, budite sigurni da će, uz svesrdnu pomoć glumaca, uzburkati vaše emocije. On, jednostavno, ne može drugačije“; „Hasanaginica Vanje Ejdus izuzetno je glumačko ostvarenje“; „Aleksandar Srećković je (…) verovatno najlepši monolog naše novije dramske književnosti (…) izgovorio u najboljoj tradiciji jednog Branka Pleše, kad dramski monolog postaje i muzika, i poezija, i mudrost“, „Hasanaginu majku sigurno i zrelo na scenu donosi Radmila Živković, dok majku Pintorovića, Ksenija Jovanović sačinjava od neprobojne maske, iza koje će se na kraju pojaviti patničko lice žive žene. Efendija Jusuf odlično je scensko ostvarenje Darka Tomovića“.
Vanja Ejdus je posebno zahvalna reditelju Jagošu Markoviću, što daje šansu mladim glumcima.

– On to i dalje predano radi, daje ozbiljne zadatke onima u kojima prepoznaje dar, i u tome je njegova hrabrost i veličina, to davanje krila mladima. Nadam se da će ova predstava još dugo da živi, i pozdravljam teatar koji ume ponekad da odneguje svoje predstave – zaključila je Vanja Ejdus, koja predvodi glumačku ekipu „Hasanaginice“, čiju aktuelnu postavu čine Nenad Stojmenović (Hasanaga), Radmila Živković (Majka Hasanagina), Aleksandar Srećković (Beg Pintorović ), Aleksandra Nikolić (Majka Pintorovića), Darko Tomović (Efendija Jusuf), Petar Božović (Ahmed), Ivan Ivanov (Asker Suljo), Bojan Krivokapić (Asker Huso) i Stefan Buzurović (Musa).

Foto: Promo/Narodno pozoriste u Beogradu

Sećanje na kolege kojih više nema

– Prelepo je kada predstava uspe tako dugo da traje, ali to nikad ne znaš u početku. Nažalost, mnoge kolege nisu više sa nama, Marinko Madžgalj koji je raskošno igrao Hasanagu, koji je inače moj kolega sa klase, Ksenija Jovanović, koju sam obožavala, Ciga Jerinić, Srba Milin. I moj otac Predrag Ejdus, koji je uskočio u predstavu nekoliko godina pred smrt. Nismo imali mnogo prilika da igramo zajedno, autentično samo jednom u „Faustu“ Mire Erceg, posle toga je uskočio u „Antigonu“ i „Hasanaginicu“, i to je bilo sve od naše profesionalne saradnje – kaže Vanja Ejdus.

Bonus video – Hadži Nenad Maričić: Novac diktira ritam, ne čujemo jedni druge