8
Pomislio bi čovek da smo mi, u "Vremenu", navikli na gubitke. I to na nenadoknadive. Ovim rečima novinarka "Vremena" Jovana Gligorijević započinje za Nova.rs sećanje na kolegu Teofila Pančića, koji je danas preminuo.
– Lično, još ne znam kako se osećam. U glavi su mi protesti 1996-1997. i trinaestogodišnja ja, koja tek otkriva politiku i bunt, pa počinje da čita „Vreme“. I tako otkrivam tog Teofila, duhovitog, bezobraznog, preciznog – priseća se Jovana Gligorijević za Nova.rs.
Tad joj, kako dodaje, Teofil Pančić „postaje idol“.
– Nekoliko godina kasnije, dolazim u Beograd i vidim ga kod Starog dvora. Vraćam se u Kragujevac i histerišem mami kao tinejdžerka koja je srela Tejlor Svift – seća se za Nova.rs.
A potom, „još nekoliko godina kasnije, u Biblioteci Kragujevca potpisao joj je primerak njegovih „Urbanih bušmana“.
– Nekoliko decenija kasnije, vozamo se zajedno po Srbiji, u njegovom Novom Sadu jedva stižemo gde smo pošli jer nas ljudi zaustavljaju, jedan ga ljubi u ruku kao da je patrijarh. Ubio bi me da ovo čuje, ali to je i bio: patrijarh crkve hrabrih, čestitih, večitih pišača uz vetar.
Bonus video: Preminuo Teofil Pančić
