0
U vezi sa LGBT pravima i nema nekog velikog napretka, što se tiče zakona i dalje smo na manje-više istom. Ono što se polako menja je percepcija građana i građanki u Beogradu, ali i u ostatku Srbije, kaže za Nova.rs Jovan Ilić, autor dva kratka dokumentarca na queer festivalu Merlinka.
Na trinaestom izdanju Međunarodnog festivala LGBT filma „Merlinka“, koji će trajati do 12. decembra u Domu omladine Beograda, biće prikazana i dva dokumentarca mladog autora Jovana Ilića – „Kraljica Prajda” o dreg kraljici Alexis VanderCunt i „Safe Space” o LGBT kafićima u Beogradu. S Jovanom smo pričali o filmovima, ali i o stanju LGBT prava u Srbiji. Jovan je i DJ i LBGT aktivista.
Zanimljive su teme za oba tvoja filma na festivalu, kako si došao na ideju da radiš baš to?
– Oba filma nekako vezuje ista svrha – da zabeležim LGBT+ mesta i dešavanja, i na neki način ih ostavim budućim generacijama. Želju za tim sam dobio iz praktičnih razloga. Kao ni dosta mojih prijatelja, ni ja nisam imao dovoljno materijala odakle bih saznao o našoj istoriji. Producentkinja Zina Al Sattaf i ja smo želeli da ostavimo neki doprinos tome.
Alexis VanderCunt je sigurno poznata u queer kulturi, zašto je ona zanimljiva i zašto je kraljica prajda?
– Alexis VanderCunt je moja najbolja drugarica, pa bi bilo malo nezahvalno da ja pričam o njoj, ali mislim da je zaslužila svoju titulu svojom posvećenošću borbi za kvir zajednicu. Ona je koautorka jedinog gej podkasta u Srbiji, Tetke, često se bavi politčkim temama kroz društvene mreže i nastupe. Pored toga se trudi da da platformu i savete novim kraljicama.
Šta film o njoj donosi?
– Ovo je film u kome će vam biti prikazana i ona druga strana – trud, rad, problemi, suze, prepreke, ali i prijateljstvo, požrtvovanost i, pre svega, ljubav.
Ljubav prema dregu, ljubav prema prijateljima, ljubav prema LGBT+ zajednici i ljubav prema Prajdu, jer kraljicu, u ovom slučaju, čini mnogo više od krune!
Kada je u pitanju drugi film „Safe Space“, priča je o LGBT sigurnim prostorima u Beogradu. Da li su to ilegalna mesta, ili legalna mesta sa skrivenim programom, ili su potpuno javno LGBT?
– To su sasvim normalna mesta, kao i ostali kafići u Beogradu. Nikad ništa nije skriveno, ne postoji dodatno obezbeđenje, funkcionišu i preživljavaju kao i svi drugi, pogotovo u doba pandemije i zatvaranja, kada je film i sniman.
Opiši nam malo o čemu se radi u filmu?
– Imao sam želju da bar malo zavirim u to kako kvir ljudi održavaju svoje biznise i koje su im motivacije za to. Ja međutim nisam imao mnogo iskustva u snimanju dokumentarnih filmova i potražio sam pomoć on prijateljice Zine, koja je postala producentkinja oba filma, i nekako smo zajedno uspeli da iskristališemo šta smo hteli da prikažemo. Odnose vlasnika, kako oni vide ta sigurna mesta koja su stvorili, kako se bore sa homofobijom i svakodnevnim izazovima vlasnika u današnje vreme.
Kakva je situacija sa LGBT kafićima danas u Beogradu? Da li je opuštenije nego ranije?
– U poslednje vreme ih nema mnogo i možete ih nabrojati na prste dve ruke. Ali ono čega ima je sve više LGBT+ friendly kafića i klubova u kojima se takođe ljudi iz zajednice okupljaju i provode.
Kakva se muzika sluša najviše u LGBT kafićima, šta je aktuelno?
– Uglavnom sve sto se čuje svuda: pop muzika. Ali neka mesta imaju neke svoje alternativne fazone, ili, na primer, kafanske večeri.
Da li je situacija sazrela da može javno da se kaže koji su to kafići?
– Mislim da je sasvim jasno i javno već duže vreme da su to kafići gde se okuplja zajednica. Voleo bih još i da napomenem da to nisu mesta isključivo za LGBT+ osobe, već za svakoga, uključujući i LGBT+ zajednicu.
Kakva je generalno situacija sa LGBT pravima danas u Srbiji? Da li se nešto menja?
– U vezi sa pravima i nema nekog velikog napretka, što se tiče zakona i dalje smo na manje-više istom. Ono što se polako menja je percepcija građana i građanki u Beogradu, ali i u ostatku Srbije.
Da li ćeš nastaviti da snimaš dokumentarce? Imaš li želju da uradiš igrani film?
– Ukoliko Zina i ja budemo osetili potrebu da za tim, hoćemo. Ja bas i nemam neko veliko znanje iz filmske produkcije i ono na šta želim da se fokusiram su interesantne priče iz naše zajednice, a Zina je uvek tu da me podrži i da mi kaže šta je realno a šta nije.
Bonus festival: Nastup „Fantomki“ na Merlinka festivalu
