1
Za jednog od najslavnijih i najuticajnijih slikara svih vremena Vinsenta van Goga najčešće se vezuju epiteti genije i ludak. Iako je za života bio nepoznat, neshvaćen, nepriznat umetnik koji je prodao samo jednu sliku, uspeo je da promeni istoriju slikarstva i postane jedan od najintrigantnijih stvaralaca čiji se životni put i dela i danas istražuju.
“Uložio sam svoje srce i dušu u umetnost, izgubio sam svoj um u procesu” – Vinsent van Gog.
Za nešto više od deceniju rada, stvorio je više od 2.100 dela, uključujući 860 ulja na platnu i više od 1.300 akvarela, crteža, skica i grafika. Njegov opus obuhvata autoportrete, pejzaže, mrtvu prirodu i portrete, a najčešći motivi su čempresi, polja pšenice i suncokreti.
Rođen je 30. marta 1853. u holandskom gradiću Zindert. Ime je dobio po starijem bratu koji je preminuo godinu dana pre njegovog rođenja a sahranjen je pored kuće. To su kasnije mnogi tumačili kao jedan od razloga zašto se Van Gog osećao kao da živi tuđ život. Bio je zamišljeno, ozbiljno dete opčinjeno prirodom. Vrlo rano je pokazao talenat za slikanje koji je nasledio od majke. Zbog teškog detinjstva i brojnih psihičkih problema, kroz ceo život ga je pratila beda i teška stanja potištenosti i duševne teskobe.
Već sa 16 godina zaposlio se u u firmi svog ujaka koja je trgovala umetničkim delima. Nekoliko godina je proveo u Hagu a potom ga premeštaju u podružnicu u London, gde redovno posećuje galerije. Tamo se ludo zaljubio u ćerku svoje gazdarice, međutim ona ga je odbila a on je doživeo nervni slom. U besu je pobacao sve knjige, osim Biblije. Na poslu je kupcima govorio da ne troše novac na bezvredna umetnička dela i usledio je otkaz.
Tada je razmišljao da se posveti svešteničkom pozivu, kojim su se bavili njegovi otac i deda. Međutim, iako se spremao da upiše teologiju u Amsterdamu, odustao je jer nije hteo da polaže latinski koji je smatrao „mrtvim jezikom siromašnih ljudi“. Odlazi u Brisel sa ciljem da postane slikar a mlađi brat Teo mu je ponudio finansijsku pomoć. Upoznaje se sa slikarom Mauveom, koji mu daje podršku i tako se ozbiljno posvetio slikarstvu.
Preselio se u Hag i tu se zaljubio u Klasinu Mariju Hornik, prostitutku i alkoholičarku, koja mu je bila model i ljubavnica. Kada ga je napustila, pao je u tešku depresiju. Žene u koje bi se zaljubljivao su ga grubo odbijale i napuštale, što je ostavljalo dubok trag na njegov život. Isto mu se dešavalo i sa prijateljima. Umetnost ga je održavala u životu. U svojoj samoći, kako mu nije išlo za rukom da pronađe lepotu u životu, stvorio je sam svoj vlastiti svet lepote.
Odlazi u Brabant gde nastavlja sa slikanjem i u njegovom likovnom izrazu tada počinje sve jasnije da dolazi do izražaja značajna crta humanitarne zanesenosti. Potom tri meseca provodi na akademiji u Antverpenu, ali mesto ga nije držalo, pa se 1886. nastanio u Parizu kod svog brata Tea. Postaje Кormonov đak, te doživljava svoju veliku evoluciju. Tamo se prvi put susreo sa slikama impresionista, kojima je bio oduševljen. Počeo je da uči i da bi u uštedeo on i njegovi prijatelji su pozirali jedni drugima umesto da plate modele.
Dve godine kasnije odlazi na jug Francuske u „malu žutu kuću”, gde je trošio više novca na boje nego na hranu. Zbog griže savesti sa kojom je živeo tokom celog života, Van Gog je bio sklon samokažnjavanju a njegovo psihičko stanje se pogoršavalo. Čuvena epizoda koja se i danas prepričava, odigrala se u gradiću Arle, u periodu nastanka slikarske komune, kada je pokuša da zakolje svog prijatelja Pola Gogena a potom je sebi odsekao uvo i naslikao čuveni autoportret. Nakon toga dobrovoljno odlazi na lečenje u psihijatrijsku ustanovu u Sen Remiju, u Provansi. Posle nekoliko meseci počinje da se oseća bolje i lekari mu dozvoljavaju izlazak u dvorište lečilišta i okolinu kako bi slikao.
No, „idila“ nije dugo trajala. Zbog napada, koji su delovali kao epileptični, ali i manične depresije, halucinacija, šizofrenije i dezorjentacije ponovo biva zatvoren u bolničku sobu, bez mogućnosti izlaska. Krajem februara 1890. Van Gog doživljava stravičan napad. Trebalo mu je mnogo da uspe da se izvuče iz bezdana tame i iscrpljenosti i duše i tela. Mir pronalazi u seocetu Over sir Oaz, kraj Pariza, na preporuku svog kolege Kamila Pisaroa, ali i da bi bio bliži svom bratu Teu, meceni i trgovcu umetninama.
Nakon brojnih napada i nakon što je nekoliko puta bio hospitalizovan, Van Gog je 29. jula 1890. godine izvršio samoubistvo u 37. godini, pucajući sebi u grudi baš ispod drveta koje je naslikao. Smatra se da je okidač za ovaj kobni događaj verovatno bilo trenutno nezadovoljstvo slikanjem.
„Rizikovao sam svoj život zbog posla, i koštalo je me to“, poslednje su reči koje je zapisao Vinsent Van Gog u idiličnoj oazi francuskog sela Over sir Oaz.
Vinsent van Gog je bio slikar postimpresionizma, čiji je rad zapažen po gruboj lepoti, jedinstvenoj emociji i hrabrim bojama. Posebno je bio plodan autoportretista, koji je sebe naslikao više od 43 puta u periodu od 1886. do 1889. godine.
Njegovo najpoznatije delo je “Zvezdana noć” iz 1889, koju je naslikao mesec dana nakon odlaska na kliniku i nešto više od godinu dana pre tragičnog završetka života. Godine 1941, slika je prodata muzeju moderne umetnosti u Parizu, a iako joj se ne zna tačna cena, veruje se da se kreće između 100 i 150 miliona dolara. Prikazuje seoski pejzaž noću, s ravnim brežuljcima u pozadini – predstavlja prizor uznemirenog treperenja elemanata prirode i ljudskog sveta. Danas se ova slika čuva u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.
Posebno je prepoznatljiv po delu „Suncokreti” iz serije slika mrtve prirode. U početku je slikao položene suncokrete na zemlji, a zatim se okrenuo buketima suncokreta u vazi. Zabeleženo je da je jedna od slika prodata u Londonu jednom japanskom preduzeću za skoro 25 miliona funti, dok je slika “Vaza sa petnaest suncokreta” prodata japanskom muzeju Sompo za čak 82 miliona dolara.
Jedina prodata slika za života umetnika je “Crveni vinogradi”. Van Gog ju je naslikao dok je boravio u gradu Arl. Bio je to period koje se smatra najproduktivnijim u njegovom stvaralaštvu a bio je inspirisan pejzažima, pogledom na grad i selo. Crvenim vinogradom je bio oduševljen i slikao ga je po sećanju kako je nagovestio svom bratu Teu u pismu. Slika je prvi put izložena u Briselu i prodata Ani Bok za 400 franaka. Danas se čuva u Puškinovom muzeju u Moskvi.
Muzej Van Goga u Amsterdamu čuva brojna dela umetnika, kao i pisma koja je razmenjivao sa svojim mlađim bratom Teom. Sačuvana kolekcija, u kojoj je više od 800 pisama, pruža uvid u duševna stanja umetnika, koji je bio napaćen, ali i duboko depresivan, te u nastanak njegovih čuvenih dela. Postoji roman na čijim stranicama se nalazi sadržina pisama, a naslovljen je Pisma bratu. Postoji čak šest tomova, koji se čuvaju u ovom muzeju.
Uprkos teškom detinjstvu, a i životu kasnije, Vinsent Van Gog je uspeo da uz pomoć svega na šta nije mogao da utiče, stvori nešto po čemu će se pamtiti mnogo godina posle njegovog života.
Bonus video: Vinsent van Gog
