0
Labudovo jezero! Na pomen ovog klasičnog ostvarenja, slike i asocijacije nadolaze same od sebe: jezero na mesečini, igra labudica, princ Zigfrid razapet između Odete i Odilije, zli čarobnjak Rotbart... Svedoci smo bezbroj tradicionalnih postavki, modernih interpretacija i tumačenja, kako na pozornici, tako i na filmskom platnu. Da li je moguće još nešto reći o "Labudovom jezeru"? Svakako da nije, osim ako ne smislite potpuno novi format, što je i učinio koreograf Erik Gotje, a priliku da tome svedoči imaće večeras beogradska publika.
Gotje je zamolio četiri koreografske zvezde Mari Šuinar, Marka Gekea, Hofeša Šehtera i Kajetana Sota da kreiraju svoju verziju ovog baleta za njegovu trupu iz Štutgarta. Komadi nisu osmišljeni kako bi činili celovečernju predstavu, već da prikažu „labudova jezera“ u množini: kompoziciju koja sadrži 4 lične adaptacije, od kojih svaka traje oko 25 minuta, i koje su stilski različite koliko i njihovi autori. Komad „Labudova jezera“ biće odigran večeras u 20 časova na sceni Madlenianuma u okviru 19. Beogradskog festivala igre.
Erik Gotje trebalo je danas da bude gost na konferenciji za medije, međutim njihov let je otkazan, pa je trupa morala da sačeka sledeći, te će uz sreću stići taman na večerašnje izvođenje. Gotje se ipak javio preko Zooma kako bi pozvao publiku na njihov neobičan spektakl.
– Jedva čekamo da stignemo u Beograd i predstavimo vam naš komad. Dugo sam želeo da se bavim „Labudovim jezerom“, ali nisam mogao da se odlučim između četiri vrsna koreografa. Na kraju sam se odlučio za sve, kako bi svako od njih, na svoj način predstavio po jedan deo. Publika neće videti baš klasično jezero i labudove, ali će osetiti nešto potpuno drugačije – rekao je koreograf.
Kako je objasnio, veče počinje delom Kajetana Sota čijih sedam igrača pokazuju trenutak transformacije „čoveka u životinju, od žene do labudice, čineći vidljivim efekat i magiju čarolije.“ Španski koreograf oseća privlačnost prema onima koji tragaju – ljudima i umetnicima koji se ne uklapaju u koncepte. Zato je i njegovo „Labudovo jezero“ uzbuđujuće. Originalna muzika mladog kompozitora Pitera Gregsona nosi sa sobom pretpostavku da će labudovi učiniti sve kako ne bi ostali u liniji…
Sledeći deo je kompozicija Mari Šuinar. Čuvena umetnica, koja se smatra jednom od najvažnijih figura savremene igre, razvija svoj jedinstven rečnik kroz ansambl postavku za Gotjeovu trupu. Inspirisana univerzumom Čajkovskog i njegovim mitskim delom koje je u potpunosti preradio kompozitor Luj Difor, njen pokret uvodi publiku u senzualno iskustvo gde se spajaju igra, elektronska muzika i video projekcije.
– Kod Mari učestvuju samo igračice i svojom igrom prenose snažne feminističke poruke. Pokazuju da lepe žene imaju šta da kažu, kao što i labud nije samo prelepa ptica, već ujedno i veoma snažna – kazao je Gotje i dodao:
– Posebnu čar donosi Marko Geke koji je želeo za ovaj komad muziku čuvene Bjork. Pošto nismo finansijski mogli da koristimo toliko pesama koliko je on želeo, odlučio je da ih sam otpeva. Tako da ćete, pored njegove koreografije, uživeti i u njegovom muzičkom talentu. Geke je, zajedno sa ansamblom muških igrača odlučio da istraži savremenost bajke „Labudovo jezero“. Njegovi igrači se suprotstavljaju romantičnoj tradiciji koja je labuda predstavljala isključivo u ženskoj konotaciji. Oslanja se na starije mitove u kojima labud, kao što mnogi evropski jezici sugerišu (cigne, cigno, cisne, lebed…), predstavlja muško biće.
Izuzetno snažnu završnicu predstavlja koreografija „Labudov kolač“ Hofeša Šehtera u čijoj verziji, ništa nije ni čisto, ni nevino. Nastala od strane onih koji nemaju dom, mesto i izbor – priča opisuje stremljenja, maštu i snove, koji su za naše oči mračna, patetična, ponekad smešna verzija stvari. Međutim, razvaline naših percepcija lepote isplivavaju ka površini, a javna domunđavanja i prihvatanja vrednosti kojima smo se hranili, bivaju otkrivena.
Večerašnjim komadom „Labudova jezera“ trupe iz Štutgarta „Gauthier dance“ završava se beogradski deo Festivala igre, a čast da zvanično zatvori imaće komad „Igraj sa mnom“ Baleta Džez Montreal, rađen na muziku Leonarda Koena, koji će biti izveden 11. i 12. aprila u Srpskom narodnom pozorištu.
Bonus video: Otvaranje 19. Beogradskog festivala igre