Izvođenje komada "Šta dan duguje noći" sinoć u prepunom Ateljeu 212, ispraćeno je dugim stajaćim ovacijama za koreografa Ervea Kubija i igrače njegove kompanije iz Kana, što je pokazalo zašto se danima unazad tražila karta više za ovu predstavu u okviru 19. Beogradskog festivala igre.
Publika, koja je počela da pristiže ispred beogradskog pozorišta sat vremena uoči početka igranja, ispunila je salu doslovno do poslednjeg mesta – pored partera i galerije, za gledaoce su uneta i pomoćna sedišta, a bilo je i ljubitelja igre spremnih da izvođenje prate stojeći na stepenicama ili u prolazima.
Rad Ervea Kubija, doktora farmacije koji je za životni poziv odabrao igru, a potom studirao koreografiju na Univerzitetu u Eks-Marseju i usavršavao se u Međunarodnom centru za igru u Kanu i Operi u Marseju, publika Beogradskog festivala igre upoznala je kroz spektakularni komad „Varvarske noći“ izveden u jesen 2020. godine. Uspeh tog komada preporučio je ovu kompaniju i za nastup na ovogodišnjem 19. po redu festivalu.
Naziv predstave „Šta dan duguje noći“ podudara se sa naslovom romana poznatog alžirsko-francuskog pisca Jasmine Kadre, objavljenim i kod nas, kao i sa filmom snimljenim po toj knjizi. Kubi, međutim, napominje da nije adaptirao priču iz knjige njegovog prijatelja za izvođenje na sceni, nego je njom bio inspirisan. Kadra opisuje vreme i mesto za koje Kubijevi roditelji, Alžirci koji su se preselili u Francusku, kažu da su „tada i tamo ostavili sve“, a Kubi je kao koreograf, zainteresovan za svoje poreklo. Oslanjajući se na istorijski momenat, pokušao je da pronađe okvire koji će inspirisati formu i gest, a potom koreografske fraze iz pretpostavljenog porekla čipke, donete sa Orijenta i povezane sa tradicijom veza u Alžiru.
– Čipka je po definiciji iznad svega prolazak kroz ‘dan’, dan u tkanini, materijalu… Dan u mojoj prošlosti i, da tako kažem, a da ne ispadnem previše ambiciozan ili pretenciozan, u istoriji. Ona predstavlja idealan ‘pretekst’, divnu transpoziciju mojih puteva i puteva koje prenosi svaki od igrača. Bezbroj niti koje se prepliću i prožimaju mogu biti veze koje nas ujedinjuju kroz istoriju i geografiju Mediterana – objašnjava Kubi, navodeći da se njegov komad nalazi na raskrsnici njegove dve preokupacije: da stvara pokret i duboke potrebe da se približi svom poreklu i Alžiru, zemlji gde su mu koreni.
Kubi je komad postavio promišljeno, ali i dovoljno otvoreno da gledaoci u pokretima 15 igrača iz Alžira, Maroka, Burkine Faso, Italije, Slovenije i Francuske na sceni pronađu niti koje će slediti, a u njima, ako to žele, prepoznaju žamor osunčanog Orana i tišinu obala mora, strast i pustoš, potragu za jednom istinom ili više njih, svetovno i božansko, Istok i Zapad, klasično i savremeno…
Pokreti se prepliću sa kompozicijama Maksima Bodsona, Hamze el Dina sa Kronos kvartetom, Baha i muzike sufija.
– Muzika u komadu je raznolika, zbog različitih referenci koje nose sa sobom, a svi ti uticaji u vezi su sa svetom danas. Moram da dodam i to da niko od igrača nije učio igru u školi – rekao je Kubi uz zadovoljan osmeh, dodajući da se nada da je publika uživala u izvođenju.
A publika različitih generacija, od učenica iz škola baleta do iskusnih poznavalaca umetnosti je, sudeći po ovacijama i izrazima lica nakon predstave, bila i više nego zadovoljna.
– Impresioniran sam. Znam da Erve Kubi u svom radu spaja zapadnu i orijentalnu kulturu, a komad je veoma zanimljiv, u njemu je mnogo finesa – prvi su utisci Pjera Košara, ambasadora Francuske u Srbiji. Pošto govori farsi, upućen je i u sufizam, a to mu je pomoglo i u razumevanju Kubijevog komada.
Ambasador kaže da će prisustvovati i izvođenje komada „Vozljubavi2020“ marsejske kompanije koreografa Emanuela Gata, jer je „o njemu čuo mnogo dobrog“. Na dužnosti u Srbiji je od prošle jeseni i prvi put prisustvuje Beogradskom festivalu igre.
– Ovo je veoma važan međunarodni festival, jedan od najznačajnijih u širim okvirima, i drago mi je što kompanije iz Francuske učestvuju na njemu. To je jako važno – kazao je ambasador Košar.
Erveu Kubiju je ovo drugi dolazak na Beogradski festival igre.
– Za Beogradski festival igre čuo sam i pre nego što je nam stigao prvi poziv. To je jedan od najznačajnijih festivala ove vrste u Evropi, ovde dolaze poznate svetske kompanije. Mi u Francuskoj imamo Bijenale igre u Lionu, pa otud znam koliko je teško izneti jednu takvu manifestaciju i zato sam zahvalan organizatorima na pozivu – rekao je Kubi.
Beogradski festival igre, pokazalo se, vratio je ljubitelje umetnosti u pozorišta, a predstava „Šta dan duguje noći“ mogla je da ispuni i znatno veći prostor. To je posebno važno u vreme kada se mnogi festivali i svetska pozorišta, prema pisanju Vašington posta, suočavaju sa smanjenom prodajom ulaznica i organizacionim problemima kao posledicom pandemije. U tom tekstu je, podsetimo, potez direktorke Beogradskog festivala igre Aje Jung da pozove kubansku trupu Malpaso i omogući im prostor za probe i nekoliko nastupa u Srbiji istaknut kao pravi primer za to kako promoteri igre u svetu mogu da sarađuju da bi prevazišli probleme sa pandemijom.
U okviru 19. Beogradskog festivala igre će do 12. aprila publika moći da vidi još devet predstava. Sinoć, dok su igrači kompanije Ervea Kubija izvodili svoj komad, igrači kompanije Emanuela Gata već su bili na putu ka Beogradu. Oni će sa predstavom „Vozljubavi2020“ nastupiti 29. marta od 20 sati u Operi Madlenianum.
– Moglo bi se reći da je ovo „francuski deo“ Beogradskog festivala igre, pošto odmah nakon kompanije Ervea Kubija iz Kana nastupa Kompanija Emanuela Gata iz Marseja sa predstavom „Vozljubavi2020“. Ove dve predstave su različite, a Kubi i Gat su odlični koreografi. U organizacionom smislu, to za Festival znači dolazak više od 50 umetnika i tehničara, samo iz Francuske – rekla je Aja Jung.
Bonus video: U Madlenijanumu otvoren 19. Beogradski festival igre
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar