Čovek s vremena na vreme mora da zastane, da se osvrne na svoj život. Kao što stalno merimo šta su naši prijatelji, poznanici, vrlo smo strogi prema njima, a zaboravljamo da budemo strogi prema sebi, kaže za Nova.rs glumac Ivan Zarić povodom premijere predstave “Dan kada ja više nije bilo ja”.
Ovaj komad, po tekstu nemačkog dramskog pisca Rolanda Šimelpfeniga a u režiji Tare Manić, imaće svoje prvo izvođenje 6. marta u Beogradskom dramskom pozorištu.
Zarić je diplomirao glumu 2002. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi prof. Predraga Bajčetića. U BDP ga gledamo u predstavama „Kad su cvetale tikve“, „Crna kutija“ i „Fine mrtve devojke“. Glumio je u serijama među kojima su i „Klan“, „Besa“, „Ubice mog oca“, „Šifra Despot“, „Ulica lipa“…
– Nema pozorišta bez timskog rada i to je prvo što volim i očekujem. Drago mi je što smo to imali u radu na ovoj predstavi koja načinje temu odnosa u braku, a oni su metafora naših života. U bračnom odnosu je potrebno popravljati, raditi na njemu, ne zaboravljati.
To kada se, ističe, ljudi podrazumevaju da je tako.
– Mnogo toga podrazumevamo i vreme nas natera da zaboravimo na neke stvari pa moramo da se podsetimo kako bismo ih osvestili. Sebe treba proveriti. Ova predstava upravo govori o ljudima koji su stali u bračnim, životnim odnosima, što prema partneru, što prema deci, što prema sebi. A te stvari pokušavaju da isprave na zanimljiv i komplikovan način.
On podseća da čovek s vremena na vreme mora da zastane i da se osvrne na svoj život.
– Kao što stalno merimo šta su naši prijatelji, poznanici, vrlo smo strogi prema njima, a zaboravljamo da budemo strogi prema sebi, zaboravimo sebe da ocenimo; gde smo i šta smo u životu, kakvi smo prema prijatelijma, ljubavima, bližnjima.
Ivan Zarić je naglasio da je rad sa rediteljkom Tarom Manić posebno i zadivljujuće iskustvo.
– Tara Manić je ozbiljna, darovita, inteligentna, obrazovana, strpljiva i nadasve talentovana mlada osoba. Ona je uspela da ozbiljan i kompleksan tekst upriliči da bude lak i razumljiv, a predstavu je načinila takvom da će publici odzvanjati u mislima. Zaista verujem, ako bude pravde, pred Tarom je jako svetla budućnost. I iskreno verujem da će njeno ime vremenom da se upiše u evropske institucije.
O preporodu i podmlađivanju Beogradskog dramskog pozorišta Zarić ocenjuje pozitivno, ali isto tako da je to dugoročan proces.
– To je uklapanje, moramo da se saživimo zajedno, mi moramo da negujemo tu mladost i da učimo nešto od nje, i isto tako da mi koji smo malo stariji i učimo i pokažemo im put. A ja verujem da je pitanje vaspitanja ne samo ono što pričaš, nego ono što radiš. Zato ličnim primerom treba da im pokažemo kako treba. Svako od nas ima ličnu odgovornost za to.
Pored Ivana Zarića u komadu „Dan kada ja više nije bilo ja“ igraju Nataša Marković, Ivana Nikolić, Filip Gajić, koji je zamenio Ivana Tomića, Daniel Sič i Slađana Vlajović.
Prevod drame Rolanda Šimelpfeniga potpisuje Bojana Denić, dramaturg je Vuk Bošković, scenograf i kostimograf Selena Org, kompozitor Vladimir Pejković, a koreograf Dejan Kolarov.
Na repertoaru je 5, 6. i 7. marta u 19 sati na Sceni „Olivera i Rade Marković“.
