Od kada sam diplomirala sve što sam ikada radila bila je savremena drama, tako se desilo. Sada sam poželela da radim klasiku, neko kapitalno delo. Ipak, nisam se odmakla od svojih afiniteta, tematski sam izabarala ono što sam uvek radila a to je žensko pitanje, kaže za portal Nova.rs Isidora Goncić, rediteljka predstave "Hasanaginica", koja će večeras premijerno biti izvedena na sceni Narodnog pozorišta Niš povodom 135-godišnjice ovog teatra.
Reč je o koprodukciji sa Narodnim pozorištem Leskovac gde je izvedena 27. januara, a prvo izvođenje u Nišu je omela situacija sa koronavirusom.
– Hasanaginica je every women, da tako kažem. Ključno kod nje je što kao narodna epska pesma, iz otprilike 1600. godine, već tad je bila pre svog vremena, i ljudi su uvideli njenu tragediju i važnost nje kao nekog arhetipa žene. I Simovićeva drama iz 1974. je takođe bila progresivna po nekom ženskom pitanju. Formatski sam promenila nešto što me više zanima u ovom trenutku i stavila sam je u kontekst današnjeg razmišljanja na istu temu, jer drugačije artikulišemo taj problem ali suština je ista. Međutim, kako sam stvarno želela da se bavim klasikom klasično, nisam htela da dodajem i menjam nešto što bi devalviralo tekst i značaj same reči, autora i same pesme – objašnjava Isidora.
Narodna balada „Hasanaginica“, koja je prevedena na sve svetske jezike, pripoveda o tragičnom sukobu Hasanage i njegove supruge i njene tragične sudbine u patrijarhalnom društvu. I „Hasanaginica“ Ljubomira Simovića jedinstvena je po strukturi jedinstven način. U centru priče je žena koju muž tera od svoje kuće jer ga ranjenog ne obilazi i tako je odvaja od deteta, potom je brat na silu udaje za mrtvog kadiju, a ona potom umire u svadbenoj povorci prilikom susreta sa svojim detetom.
– Meni je bilo veoma dragoceno, zbog dosadašnjeg iskustva, što sam režirala van Beograda. Pravo pozorište se oseti u manjim mestima, svi smo koncentrisani na rad, predstava postane više od svih nas. Ta atmosfera bude kao ono što čitamo u knjigama, kako se radi u pozorištu, kako ide proces, stvarno sam to osetila dok smo stvarali „Hasanaginicu“. Ova koprodukcija me je odvela u Leskovac i Niš, upoznala sam dva ansambla, a i oni su mi rekli da im saradnja sa drugim pozorištima mnogo znači, upoznaju se, mešaju, zajednički rade i to je divno. Treba podržati takve projekte. Brzo mi je prošlo vreme iako, zbog epidemiološke situacije, nikad duže nisam radila neku predstavu – ističe Goncić.
U njenoj „Hasanaginicu“ glavnu junakinju tumači Mina Cocić, Leskovčanka koja je glumu diplomirala u Novom Sadu.
– I vratila se u rodni Leksovac. Sličnih smo godina, vrlo brzo smo se ukačile kakva treba da bude naša Hasanaginica, da ne budemo konvencionalni i da bude samo kuknjava nego da lik bude trodimenzinalan, da ima borbu u sebi koja je i napisana. Ona to odlično prikazuje na sceni i bolje nego kako sam zamislila.
U glumačkoj podeli su i Dragan Boža Marjanović (Hasanaga), Ivana Nedović (Majka Hasanagina),Filip Radivojević (Beg Pintorović), Suzana Grujić (Majka Pintorovića), Predrag Smiljković (Efendija Jusuf), Dragiša Veljković (Ahmed), Ivan Janković (Asker Suljo), Nikola Šćepanović (Asker Huso) i Filip Nedeljković (Musa).
Isidora Goncić kaže da joj je žao što još uvek nije upoznala pisca Ljubomira Simovića.
– Rečeno mi je da je bio pozvan na premijeru, ali nisam doživela tu čast. Malo se i bojim, imam poštovanja i strah ako se budemo upoznali – iskrena je rediteljka, koja je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Iako je odrasla u pozorištu, kao dete umetničkog para – glumca Svetislava Buleta i dramaturga Gordane, priznaje da je do sudnjeg dana mislila da će se baviti nekom potpuno desetom profesijom.
– Zvučaće banalno, međutim stvarno kada sam bila mala mnogo sam se igrala u pozorištu ali van scene, lutala sam hodnicima, istraživala, bilo mi je dosadno da sedim na probama i slušam odrasle kako tamo nešto pričaju. Kada sam odlučila da pokušam da upišem režiju, roditelje nisam obavestila da idem na prijemni. Položila sam ga iz cuga i bila ubeđena da sve znam o pozorištu. A onda sam počela da otkrivam velike istine i kada sam počela da radim, shvatila sam da je najzabavniji upravo proces stvaranja predstave. To mi je bilo pravo otkriće, sazrevala sam kroz taj rad kao reditelj, i danas uživam u tome.
Već 25. marta Isidoru Goncić očekuje premijera komada „Femkinje“ po tekstu Jordana Cvetanovića, koprodukcija Teatra Vuk i Merlinka festivala.
Bonus video: Lordan Zafranović o Nedi Arnerić
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare