1
„Ovaj film će nam vratiti lepe emocije i vreme koje je veoma daleko iza nas. Podsetiće nas na neke ljudske vrednosti koje su jako važne i zbog kojih čovek stvarno treba da živi“, kaže slavna glumica koja tumači glavnu ulogu u filmu „Leto kada sam naučila da letim“.
Kada me je Raša pozvao na kasting za ulogu baba Marije, stislo mi se nešto u stomaku, pošto sam imala slično detinjstvo poput dvanaestogodišnje Sofije, glavne junakinje ove filmske priče. Vratile su mi se slike iz Senja, odakle je moj otac, gde sam odrastala. Imala sam jaku želju i volju da ta uloga pripadne meni i sreća je da to se to i dogodilo, priča za „Novu“ Olga Odanović uoči premijere filma „Leto kada sam naučila da letim“, po scenariju Ljubice Luković i u režiji Radivoja Raše Andrića, zakazane za 16. februar u Beogradu, a sutradan u Novom Sadu.
Ova nežna emotivna i duhovita priča, nastala po adaptaciji istoimene knjige Jasminke Petrović, prati tinejdžerku Sofiju koja neočekivano provodi letovanje sa dve bake na Hvaru. Iako je mislila da će to biti najdosadniji raspust, rodbinske misterije, nova prijateljstva, morske avanture, prvo zaljubljivanje, učiniće da bude leto za pamćenje. Zato se ovaj film s pravom najavljuje kao porodični.
– On će nam vratiti lepe emocije i vreme koje je veoma daleko iza nas. Podsetiće nas na neke ljudske vrednosti koje su jako važne i zbog kojih čovek stvarno treba da živi. Zato volim da kažem da je ovo i film za odrasle, jer mnogo toga lepog će probuditi a možda i otvoriti neke ranice koje još nisu zarasle. Međutim, zahvaljujući Raši Andriću, iako se to sve vreme oseća, nije „prst u oko“. To je tu, prisutno i vidljivo, ali sve je rađeno iz vizure Sofije koja tokom tog letovanja odrasta, sazreva. Radnja filma prati njen ulazak iz dečjeg u svet odraslih, i to je veoma, veoma zanimljivo – objašnjava Odanović.
I kako je Sofiji to leto kojeg će se uvek sećati, tako će Olga pamtiti snimanje „Leta“ na Hvaru.
– Sam ambijent tog ostrva je predivan. Koliko znam, Jasminka Petrović je tamo, u Starom gradu, i našla inspiraciju. I ona nam se priključila sa porodicom, nemam pravu reč da kažem koliko je sve bilo uzbudljivo, kreativno i u svima nama izazivalo radost i ushićenje. I iz tako neke pozitivne energije ne može da se napravi ništa loše nego samo dobro. Baš sam rekla ekipi da mi je ovo bilo jedno od najlepših iskustava.
A pripreme su bile, kako kaže, ozbiljne, studiozne, radilo se svakodnevno.
– Imali smo probe, probe, probe… Sa njima smo počeli u Beogradu, sa mladom Klarom Hrvanović koja tumači Sofiju, prvo je vredno radio naš Nikola Todorović, a onda smo nas dve imale probe dva meseca. Tako smo nastavili, imali smo probe pre svakog snimanja na Hvaru. I to jako koristi, jer ima dosta improvizacija na kojima je Raša insistirao, naravno ne uvek, ali neke scene su to i zahtevale i uvek nas je veselilo – priseća se prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, koja ima bogato glumačko iskustvo u radu za decu.
Pre prelaska u nacionalni teatar, punih 18 godina bila je član ansambla Pozorišta „Boško Buha“ i, kako kaže, mnogo je radila.
– Imala sam po dve predstave dnevno, nekad tri, ali nikada samo jednu. Mesečno je to bilo minimum 55 predstava i sada kada prevrtim taj film, bilo je nepodnošljivo. Ali, u to doba mi je prijalo, jer je to bio dobar trening što je poželjno za svakog mladog glumca da stekne kondiciju, kilometražu. To je trčanje na duge staze. I ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da je mališane vrlo teško prevariti, to nije floskula nego istina. Oni su zahtevna publika, ništa ne može da im promakne, sve vide. Ne podnose laž na sceni. Kao glumac inače se bavite nekom vrstom istine u tome u čemu ste trenutno, ali deca takva kakva jesu, čista, imaju nešto neuprljano u sebi, budna su, i ne prihvataju ništa što je falš, u suprotnom, odmah reaguju.
A ono što je zanimljivo u karijeri Olge Odanović jeste često igra babe, a to je počela još kao mlada glumica.
– Od svoje 27. godine igram majke, babe, tetke. U „Buhi“ sam davno u komadu „Carev zatočnik“, divnom tekstu Miše Stojisavljevića, glumila babu Poleksiju. Moj pokojni profesor Milenko Maričić je govorio: „U pozorištu sve može“ i bio je u pravu. Na drugoj godini Akademije, a to je ključna godina po mom mišljenju jer se tada rade likovi, na vežbama smo imali zadatak da glumimo uloge od dece do staraca. To je veliki izazov. Zamislite, igrate dete od pet godina bez obzira na to što imate 45. Možete da budete sve. Dobro, ja sada stvarno po godinama mogu da budem baka i da imam unuče, kao što je to u „Letu“.
U ovom filmu, drugu babu Luce tumači hrvatska glumica Snježana Sinovičić, a njihovog brata Nikolu Žarko Laušević.
– „Carstvo mraka“ u režiji Igora Vuka Torbice je predstava koju jako volimo, čuvamo je kao najveće blago koje nam je ostavio u amanet. Sada smo je igrali na „Igorovim danima“ prvo u Narodnom pozorištu u Beogradu, a potom u Srpskom narodnom pozorištu Novom Sadu gde smo se rasplakali. Koliko god da kontrolišete neke stvari, emocije vas preplave. Igor je vanserijski reditelj koji je ostavio mnoge genijalne predstave. Ne volim o njemu da pričam u prošlom vremenu jer je uvek sa nama kada igramo i mislim da nas pažljivo gleda i prati – rekla je Olga Odanović.
Bonus video: Podcast Snaga uma i gost Radivoje Raša Andrić
