0
Kvartet Schime i orkestar Muzikon pozivaju sve da na svirci u "Jevremovcu" doniraju sredstva namenjena studentima Biološkog fakulteta, Fakulteta muzičke umetnosti, kao i Botaničkoj bašti
Piše: Nikola Marković
Koncert „Protestna nota“ džez kvarteta Schime i kamernog orkestra Muzikon, koji će biti održan 12. juna u Botaničkoj bašti „Jevremovac“, zanimljiv je iz više razloga. Nakon dužeg perioda moći ćemo da vidimo ovaj veoma kreativan spoj džeza i klasične muzike uživo, a za ovu priliku saksofonista Luka Ignjatović spremio je i tri nove kompozicije koje će premijerno biti izvedene pred publikom.
Već i sam naziv koncerta „Protestna nota“ ukazuje na kontekst u kom živimo već nekoliko meseci, a posetioci već rasprodatog nastupa imaće prilike da na licu mesta doniraju sredstva namenjena studentima Biološkog fakulteta, Fakulteta muzičke umetnosti, kao i Botaničkoj bašti. S obzirom da je koncert rasprodat, Muzikon poziva javnost da donira sredstva putem tekućeg računa.
Prilikom uplate donacije studentima treba navesti sledeće podatke: Primalac – Muzikon, Branka Pešića 20/9 Beograd; Svrha uplate: Donacija – protestna nota; Šifra plaćanja – 287; dinarski račun 105-0000003101457-92.
Prva saradnja džez kvarteta Schime, koji čine renomirani muzičari domaće džez scene (Luka Ignjatović – saksofon, Sava Miletić – klavir, Boris Šainović – kontrabas, Peđa Milutinović – bubnjevi) i Kamernog orkestra Muzikon datira od 2020. godine kada je i premijerno izvedena na Kolarcu u okviru Agelast sesije.
– Kada sam upoznao Miloša Jovanovića, direktora kamernog orkestra Muzikon, postalo mi je jasno da je on neko vreme razmišljao o spajanju džeza i klasične muzike. To je upravo bio kompozitorski pravac u kojem sam ja tada hteo da krenem. Kod Miloša sam sa velikim zadovoljstvom otkrio fantastične osobine kao što su neiscrpni entuzijazam, proaktivni kreativni duh, večiti optimizam – priča Luka Ignjatović u razgovoru za Nova.rs.
Susret džeza i klasične muzike istorijsko utemeljenje ima u pravcu Third Stream s kraja četrdesetih i početka pedesetih godina prošlog veka, da bi tokom narednih decenija ovakvi žanrovski susreti postajali sve inovativniji. Za bend Schime, ideja se rodila tokom jednog zajedničkog slušanja muzike.
– U jednom trenutku je Sava Miletić, naš pijanista i kompozitor, pustio album Vejna Šortera „Without a Net“ na kojem autor kombinuje džez kvartet sa klasičnim duvačkim ansamblom, i meni lično pokazao potpuno novi svet muzičkih mogućnosti. Od tog trenutka sam bio potpuno siguran da je to pravac u kojem ćemo se kao bend kretati – seća se Ignjatović.
Bubnjar Peđa Milutinović, jedan od osnivača kvarteta Schime, s Lukom Ignjatovićem sarađivao je i ranije u postavi Qzama Quartet, a kasnije i u sopstvenim bendovima. Kada su počeli da sviraju sa Muzikonom, odmah je osetio uzbuđenje.
– Schime je moj prostor za istraživanje, za traženje novih zvukova i ideja, a Muzikon mi se čini kao orkestar koji ima hrabrosti da uđe u to istraživanje sa nama. Posebno me je dirnuo trenutak kada smo prvi put svirali zajedno – bio sam iskreno oduševljen kako su se akustični instrumenti složili u prostoru. Prvi put sam zaista osetio toplinu gudačkih instrumenata iznutra, iz neposredne blizine, i taj osećaj me je duboko inspirisao. Pomisao da nešto što smo razvijali intimno i detaljno u kvartetu sada može da zaživi u širem, orkestarskom telu, otvorila mi je potpuno novu dimenziju doživljaja zvuka – kaže Peđa Milutinović za Nova.rs.
Jedan od najzaposlenijih domaćih bubnjara seća se kako je njegovo interesovanje za veće sastave počelo pre desetak godina, kada je shvatio koliko prostora i mogućnosti orkestri mogu da ponude u džezu.
– Iako sam u početku bio mnogo više usmeren na manji sastav i intimniji zvuk, polako sam se zaljubio u složenost i bogatstvo zvuka velikih ansambala. Šorterov „Pegasus“ i rad Edvarda Simona sa manjim kamernim orkestrima bili su ključni za to – pokazali su kako se sloboda improvizacije može sačuvati i u širem orkestarskom kontekstu. Kada smo počeli da radimo sa Muzikonom, odmah smo se fokusirali na to kako da zadržimo suštinsku slobodu i spontanost našeg kvarteta, ali da je proširimo kroz bogatstvo orkestralnih boja. To je bila ta ravnoteža koju smo želeli da postignemo – da ne izgubimo našu intimnost, već da je upotpunimo novim dimenzijama – zaključuje bubnjar.
Nakon prvog nastupa na Kolarcu, vrlo brzo bend gostuje i na nemačkom festivalu Moers, prestižnoj manifestaciji koja istražuje inovativne formate džeza i žanrovske krosovere, a 2022. su otvorili Beogradski džez festival. Konačno, prošle godine održali su i svoju prvu internacionalnu turneju u nekoliko austrijskih gradova.
– Najznačajniji festivalski nastup našeg projekta je definitivno bio poziv na čuveni nemački festival Moers, koji je jedan od vodećih evropskih festivala kada je reč o džez muzici koja želi da proširi svoje vidike. Austrijska turneja je bilo fantastično iskustvo koje je svim učesnicima na projektu pokazalo snagu muzike koju stvaramo zajedno – kaže Ignjatović.
Peđa Milutinović, prisećajući se važnih nastupa, dolazi do sličnih zaključaka:
– Najviše mi je u sećanju ostao koncert na festivalu Moers. To je bio prvi nastup posle duge pauze zbog korone i emocije su bile neverovatno jake – uzbuđenje, oslobađanje, neka vrsta povratka na scenu. Publika je bila sjajna, atmosfera potpuno nabijena, i mislim da smo svi tada posebno osetili koliko nam je muzika nedostajala.
Luku Ignjatovića smo pitali i kako je osmislio nove kompozicije, odnosno da li je sam kontekst koncerta uticao na njegov stvaralački rad.
– Tri najnovije kompozicije, od kojih je jedna posvećena veličanstvenoj borbi studenata naše zemlje, komponovao sam specifično za koncert „Protestna nota“. Otkrio sam da mi komponovanje za ovaj kombinovani sastav pričinjava veliko zadovoljstvo, ali je i popriličan izazov. Kada komponujem za manji sastav, kao što je recimo kvartet, više se oslanjam na improvizaciono umeće članova benda, što znači da je manje muzičkog materijala i potrebno iskomponovati dok komponovanje za veliki ansambl, po mom mišljenju, zahteva konkretniju definiciju muzičke misli.