Na Jutjub kanalu od nedavno je dostupan kratkometražni igrani film „Sjene” Miloša Ljubomirovića iz 2014, priča o češkom čuvaru zatvora Františeku Leblu, koji je radio u Terezinu, gde su bili utamničeni Gavrilo Princip i drugi pripadnici Mlade Bosne, sa Nikolom Rakočevićem, Aleksandrom Radojičićem i Nebojšom Glogovcem u glavnim ulogama.

Ovaj „kratki ali zahtevan film epohe” (možete ga pogledati u videu na kraju teksta) je master rad Miloša Ljubomirovića. Rađen je na osnovu stenografskih beleški psihijatra dr Martina Papenhajma (Glogovac) koje je vodio tokom razgovora sa Gavrilom Principom (Rakočević).

– Prva ideja je bila da radim dokumentarni film o Mladoj Bosni, odnosno o Sarajevskom atentatu. Istraživanjem istorijske građe došao sam do manje poznatih podataka o tome kako su Gavrilo Princip i drugovi završili u Terezinu. Svi filmovi koji se bave Principom se negde završavaju izricanjem presuda, a o sudbini mladobosanca saznajemo na kraju, iz ispisa na crnoj pozadini. Kada sam došao do beleški psihijatra Papenhajma, javila se ideja da baš od tih ispisa na crnoj pozadini napravim film. Daljim istraživanjem sam došao i do Františeka Lebla (Radojičić), koji je učestvovao u tajnom sahranjivanju Principa i čijom zaslugom je, nakon rata, otkriveno to mesto. František Lebl je scenaristi Srđanu Banoviću i meni bio zgodan lik da spojimo više paralelnih priča iz Terezina, te da se kroz njegovu promenu tokom filma simbolički pokaže promena čitavog poimanja mladobosanaca u tadašnjoj Evropi – kaže reditelj Miloš Ljubomirović za Nova.rs.

Svi glumci koje je imao u glavi za određene uloge na kraju su pristali da budu deo filma. Među njima i Nebojša Glogovac.

– Kada je Srđan Banović završio pisanje scenarija, isti sam poslao Nebojši. Kasnije smo na kafi vrlo brzo dogovorili detalje. Kod njega je postojala želja da budeo deo filma i to se jasno videlo. O profesionalnosti Glogovca govori to da sam mu scenario poslao jedno veoma kasno veče/rano jutro, a da je on već kroz nekoliko sati pročitao isti i da se javio sa svojim komentarima – navodi Ljubomirović.

Sa snimanja pamti Glogovčevu pozitivnost i neposrednost prema svim članovima ekipe, dodaje.

Iako je, posle srednje škole u Boru, upisao FON, film ga je oduvek zanimao, pa su master studije na FDU došle „kao prirodno rešenje”, objašnjava.

Pandemija ga je zatekla u Čikagu, gde je završavao snimanje dugometražnog dokumentarnog filma o našim kamiondžijama, čija je premijera planirana za kraj godine.

– Osim toga spremam i svoj prvi dugometražni igrani film, koji će me opet vratiti u epohu, samo ovog puta u Jugoslaviju osamdesetih. U pitanju je road movie komedija o putovanju vojnika i njegovog pretpostavljenog kroz Jugoslaviju, do klinike za odvikavanje od alkohola – otkriva nam mladi reditelj.

Teme koje ga interesuju su razne, ne robuje žanrovima, nema uzore i filmove pravi uz kombinaciju velikih priprema i „osećaja šta je tačno, a šta ne”.

– Bez dužeg formalnog obrazovanja to mi dođe prirodno, a tako se osećam i najsigurnije. Naravno, imam reditelje čije filmove posebno volim: Mihaela Hanekea, Andreja Zvjaginceva, Asgara Farhadija, Aleksandra Pejna i braću Koen – navodi Ljubomirović.