0
Prvi januar 1969. godina. "Srpska kafana". Dragan Nikolić, Taško Načić i Petar Kralj, sa nekoliko koleginica iz Ateljea 212 serviraju gostima kiselu čorbu i rasol za novogodišnji mamurluk. Ova slika današnjim generacijama verovatno zvuči kao scena iz nekog filma i teško da bi poverovali da su baš u ovom prizoru zaista uživali gosti ove kafane.
I to ne samo tog prvog januara, već i svakog sledećeg mnogo godina kasnije. Malo je fotografija sa ovih legendarnih druženja, ali nekoliko sačuvanih, šire se tokom praznika po društvenim mrežama. Na njima su Taško Načić, upravnik „Srpske kafane“ Milo Vlahović, Gaga Nikolić i Petar Kralj u ulozi konobara.
– Ahh, da. S Draganom Nikolićem i još nekim koleginicama servirali smo gostima, našim prijateljima, kiselu čorbu i rasol. Za mamurluk. To je lepa tradicija koju je šef restorana, Vlahović, uveo. Njegova je ideja da gostima, makar to bilo jednom godišnje, treba prirediti lepo iznenađenje. Ako im se uzimaju pare cele godine, onda ih kafana može častiti jednom čorbom. Rasol iz kiselog kupusa ionako ne stoji ništa. I da mi, glumci, koji smo tu stalno za stolom, budemo konobari, to je lepa pažnja i pravi spektakl – ispričao je Petar Kralj u intervjuu iz 1988. godine za „Jugopapir“.
Gaga nosi raso - Lek za mamurluk 😉 pic.twitter.com/TahmWKfWYI
— Misko Misko (@todDM53izjASpRe) August 18, 2019
Među njima bili su i Zoran Radmilović, Aljoša Vučković i drugi, a kasnije ova neobična i zabavna tradicija u dogovoru sa Mirom Trailović prerasla je u manifestaciju koju danas nazivamo „Ulica otvorenog srca“.
Prepričava se kako se pored čorbe i rasola, služila vruća gibanica, domaće vino i rakija, a glumci su pored uloge konobara, na radost prisutnih izvodili različite skečeve, pevali i igrali od „Boke“ do „Zore“.
„Iz Lole Ribara kroz Makedonsku na put do Trga republike krenuo je fijaker, svečano ukrašen i doteran, kojim je upravljao fijakerista u narodnoj nošnji Miodrag Nešić. Uz njega glumica Gorica Popović i Milo Vlahović, prvi čovek srpske kafane i začetnik ideje o prvojanuarskom druženju na beogradskim ulicama. Pozdravljali su na hiljade ljudi koji su, uprkos dosadnom rominjanju kiše, izašli da podele radost sa svojim sugrađanima“, pisao je list „Politika“ 1. januara 1991. godine.
Ova tradicija nastavljena do danas, i to na više opština u Beogradu, postala je manifestacija za celu porodicu, a u međuvremenu je dobila i humanitarni karakter jer se skuplja pomoć za one kojima je najpotrebnija. Nažalost, mnogih pomenutih glumaca više nema, a kako su primetili oni koji proteklih dana dele pomenute fotografije po društvenim mrežama, kulturni sadržaj „Ulice otvorenog srca“ polako zamenjuje samo zabavni.
***
Bonus video: Gorica Popović – U penziji sam, ali je sve isto – Atelje 212 mi je druga kuća
