Foto-istorija: Tin Ujević u izlogu knjižare Vlajka Marsovca

Kultura 09. maj. 202214:54
Podeli:
Jovan Jovanović Pižon sa novinarima (1936) Foto :Svetozar Grdijan - Muzej grada Beogrda

U Engleskoj nema Bože Frankeštajna, Mileta Ribe, Mikice Pampura ali među kraljevima pamte Krakatog Harolda Brzonog i Jovana bez zemlje. Vojislav Jovanović Marambo imao je i međunarodni nadimak: Džonson, dok je Anastasu Jovanoviću, prišiven nadimak Molerče.

Mundžija, Rus, Burov, Šone, Tonđo, Kazandžija, Raškin i Keblo nisu svemoćni dodaci imenima novog Voždovačkog i Zemunskog klana već nadimci jedne od najboljih  posleratnih generacija fudbalera užičke “Slobode”. Nadimci se pamte, dok prezimena ostaju da čame u protokolima, venčanim listovima i krštenicama.

Iz kog tima, možda velike ex YU četvorke, stižu Mate Vrta, Mate Drpa i Mate Trta? Nisu bili fudbaleri, već neponovljivi igrači političke istorije Srbije druge polovine 19. i prvih dekada prošlog veka. Radikal Mate Vrta Jovanović (1848-1933.) bio je inženjer, čovek čistih  računa, dugogodišnji upravnik Uprave fondova. Nije dao da se protne nijedno zrno, trun, tumačenje, neki član kroz državno sito kojim bi se špekulisalo s narodnim parama. Liberal Mate Trta Karamarković, bio je poznati gimnazijski profesor, dok je treći Mate Drpa Radović bio naprednjak.

Vrtin sin Marambo

Vojislav Jovanović (1884-1968) bio je jedan od sinova Mate Vrte: diplomat, istoričar arhivist, prevodilac, bibliograf, dramski pisac... Jednom rečju svestrana ličnost poznatiji po nadimku Marambo, koji je sam sebi prišio 1903. Po zahtevu korektora ispod teksta pozorišnje kritike, koju je napisao moralo je da stoji i ime autora.  Tako se u “Malom žurnalu” rodio Marambo. Kostur tog nadimka, prema Maramboovim rečima, bila je psovka Karamba! Ima i onih koji su u tom nadimku isčeprkali kodno ime Maramboove tajne ljubavi. 

Ćiča Ilija Stanojević Foto:Aca Simić Muzej grada Beograda

Marambo je imao i međunarodni nadimak: Džonson, ukazuje pouzdani tumač istorije ne samo beogradskih nadimaka Sima C. Ćirković. Tako ga je zvao Džon Rid, koji je boravio u Srbiji od aprila do maja 1915. Napisao je knjigu “Srbija –zemlja smrti“, dok je knjigom “Deset dana koji su potresli svet“ postigao svetsku slavu. Ovaj poznati američki novinar preminuo je u Moskvi od posledica tifusa 1920. Rid je sahranjen u zidinama Kremlja. 

Sava Glista od slikara do heroja

U Engleskoj nema Bože Frankeštajna, Mileta Ribe, Dragana Giliptera, Mikice Pampura …U politici nema Palme. Ovde niko nekoga ne poznaje po nadimku. U Srbiji,  posebno u centralnoj i južnoj, nadimci su jedini način raspoznavanja.  Na mom rodnom Karađorđevom brdu u Smederevu imena koja su nam dali roditelji su sekundarna. Ali, samo pomeni Daneta Spiru, Rajka Šušmuša ili Bobu Šilju i svako će znati. Nadimci su naša prava imena. Kod nas se bez njih ne može a u Engleskoj se bez njih mora – piše Lazar DŽamić (“Čaj od šljiva” Laguna).

Istorija međutim pamti kralja Ričarda I,  kome je dat nadimak Lavlje srce. Kralj Edvard I bio je poznat i kao Krakati Harold Brzonogi. Pamte i Jovana bez zemlje, koga su zbog više vojnih poraza prozvali Mekani Mač.

Kada nekoga zovu Sava Glista onda je to, kao u mnogim drugim slučajevima, nadimak koji nije foto robot karaktera već fizičke konstitucije. Sava Popović Glista (1890-1943) bio je mršav, tanak kao glista, slikar, minhenski đak, blizak Trockom, mladobosancima, komitama vojvode Vuka… Tim aktivnostima dobio je i drugi radni nadimak Anarhista.

Međutim, Sava Popović je nadrastao oba svoja nadimka na Terazijama 1941. ispod vešala obešenih na stubovima javne rasvete. Bio je to jedini poznati primer prostesta u okupiranom Beogradu. Popović je sproveden u zatvor policije i prebijan. Umro je 10. avgusta 1943. od posledica prebijanja.

Voja Sirće i Ika Pakard

Nikola Uzunović Uzun (levo) Foto:Aca Simić Muzej grada Beograda

Nadimak koji je nosio naziv nekog proizvoda upućivao je na delatnost nosioca ili njegove familije. Vojislava Nikolića, nisu zvali Voja Sirće zbog toga što je voleo sirće, već zato što je njegov otac Naum Nikolić bio vlasnik porodične fabrike sirćeta. Ika Pakard nije niko drugi do Ilija Novaković,  šef Protokola MIP-a. Ika je za potrebe Dvora uvozio brendirane američke automobile detroitskog proizvođača “Pakard”. Nosio je još jedan nadimak Ika Krigla. Nije poznato da li je zastupao interes bilo kog prozvođača piva na Dvoru.

O tom kao i mnogim drugim nadimcima koji su obeležili ovdašnju političku, ekonomsku i kulturnu scenu od 1830-1940 pisao je Sima C. Ćirković, (“Siluete i karakteri “) sa kojim sam davno uradio TV serijal “Nadimci starih Beograđana”. Među njima i Paja Bunda, Mita Jarac, Žika Kengur, Mika Afrika, Mile Krpa, Ika Jegulja… Tu je  i Toma Olivera.

Jedna mračna afera ostavila je dubok trag u karijeri ugledno beogradskog pravnika Tome Živanovića. Mladi profesor sapleo se o velike kladioničarske poduhvate braće Bošković. Oni su hteli da punokrvno grlo “Oliveru” prošvercuju kao domaće grlo, bez rodoslovlja kao seljačkog konja - navodi Ćirković. “Olivera” je trijumfovala a Boškovići pokupili kajmak. Toma je jednog od braće bankara Boškovića vadio iz sosa stručnim mišljenjem da nije bilo prevare. Štampa je počela da proziva profesora i otuda nadimak Toma Olivera. 

Da i među knjižarima ima “Marsovaca” govori slučaj Vlajka Ignjačevića koji je dobio  nadimak Vlajko Marsovac, kada je naumio da pošalje telegram na Mars. Novine su od toga napravile senzaciju. Vlajko je inače bio sklon reklamožderskim izazovima o čemu govori potez da pesnika Tina Ujevića postavi u izlog njegove knjižare kao živu reklamu.

Joca Pižon ministar i teniser

Ljuba Mrav - Ljubomir Davidović, Foto:Svetozar Grdijan - Muzej grada Beogrda

Ljuba Mrav, bio je nadimak  retko poštenog srpskog političara Ljubomira Davidovića osnivača Demokratske stranke. Posle Pašičeve smrti bio je prva politička ličnost Srbije. Njegov rad, upornost doneli su mu nadimak Ljuba Mrav. Bio je ministar  i predsednik vlade. Nikolu Uzunovića, po bugarskom zvali su Uzun.  Imao je palatu Devanje kod Beograđanke, koju je nazvao po brodu na kome je preživeo brodolom. U kućnom kabinetu držao je kasu da pokaže da nije siromašan. Bio je neobično visok, s dugim brkovima. U  ustima najčešće cigara koju nikada nije palio. Čuvajući zdravlje nikada se nije rukovao. Bio je imun i na sve dvorske spletke.

Jovan M. Jovanović (1869-1939) ili Joca Pižon bio je diplomat, otmeni gospodin, pisac i istoričar, ministar. U mladim godinama bio poznat kao jedan od naših najboljih igrača tenisa. Bio je i čuven po tome, pronašao je Ćirković, što je nosio dukser ispod prsluka da ne bo morao da nosi kaput i zimi. U SKZ je koristio pseudonim Inostrani. Jocin sin Vojislav J. Jovanović poneo njegov nadimak Pižon. 

Da u Srbiji nisu uvek spremni da prihvate novo zanimane, poziv, profesiju govori nadimak koji je zadenut Anastasu Jovanoviću. Jedan od prvih srpskih i svetskih fotografa dobio je nadimak Molerče.  

Ita Rina tada već Tamara Đorđević (1933) Foto:Svetozar Grdijan Muzej grada Beograda

Pre nego što je Čiča Ilija Stanojević postao  poznati pozorišni glumac, reditelj koji je snimio prvi prikazani srpski film  "Život i delo besmrtnog Karađorđa" ( 1911.)  bio je šegrt u berbernici. Kako bi zabavio mušterije, Ilija Stanojević ih je imitirao. Tu je stekao i nadimak Čiča, po izvesnom Čiča Ivanu, kafedžiji koga je Ilija sjajno imitirao... Tamaru Đorđević nećete naći u ukrštenicama ali Itu Rinu u svakoj drugoj. Pravo ime Ita Rine bilo je Italina Lida „Ida“ Kravanja. Jedna od najpoznatijih svetskih glumica između dva rata  dolazi u Beograd posle verenikovog ultimatuma “Holivud ili Ja”. Udaje se za inženjera Miroslava Đorđevića, prelazi u pravoslavlje kada je i postala Tamara Đorđević.

Nadimci tako u mnogim slučajevima ostaju karika koja nedostaje i ključ za mnoge “neotključane“ biografije poput Bože Kundaka, Bore Đavola, Gur-Gura, Miše Kicoša, Lepog Paje ….

Bonus video: Glas, dirka, bas

Komentari

Vaš komentar