0
Najveći broj zaposlenih u Beogradskoj filharmoniji ima platu od 77.788 dinara, što je daleko ispod republičkog proseka, kaže violinistkinja i članica Upravnog odbora Filharmonije Jelena Dimitrijević.
– Dočekivali smo vas u ovoj sali kako bismo najavili velike koncerte, turneje, a ako u poslednjih četvrt veka u Beogradskoj filharmoniji nije zabeležen štrajk, to dovoljno govori zašto smo se sad sastali da pričamo o obustavi rada.
Tim rečima novinare beogradskih medija dočekali su muzičari i zaposleni u Beogradskoj filharmoniji u zgradi na Studentskom trgu kako bi, umesto o koncertima i uspesima, pričali o štrajku koji traje više od tri nedelje. A ne rade svoj posao iz prostog razloga – da bi se konačno izborili za svoj status. Za štrajkom su posegli odlukom većine članova orkestra. Bio je to nužan čin, jer posredi su muzičari koji godišnje, u proseku, održe po 96 koncerata, za svoje nastupe Beogradska filharmonija proda 22.500 karata, više od 9.000 dece dolazi u salu ove institucije gde ih članovi orkestra edukuju muzikom, a u poslednjih četvrt veka imali su čak 84 turneje.
Violončelista Aleksandar Latković, inače član štrajkačkog odbora ponovio je više puta javno iskazan stav – da Filharmonija nema dobre uslove za rad:
– Svim ovim muzičarima koji na sceni pred vama nije jasno kako su visoki dometi kojima se dičimo u istoj sobi s malim platama, nemanjem uslova, praznim obećanjima. To je isto kao kad bismo pričali zašto nam je kultura potrebna. Ovde već dugo imamo jednu nelogičnost: dometi su svetski i sežu od Karnegi hola u SAD do Centra za izvođačke umetnosti u Pekingu, a s tim nikako ne ide grafikon koji pokazuje da je Beogradska filharmonija, kad je u pitanju prosečna plata, na dnu u odnosu na orkestre koji se bave isto čime i mi – profesionalnim, simfonijskim izvođenjem muzike u našem okruženju. Naši štrajkački zahtevi koje smo izneli pre tri nedelje kad smo stupili u obustavu rada nisu u skladu sa našim uspesima koji su poznati javnosti. Naš prvi štrajkački zahtev jeste da dobacimo do republičkog proseka primanja. I smatramo da je taj zahtev dostižan – kazao je Latković i podsetio da se drugi zahtev tiče hitnog raspisivanja konkursa za mesto direktora Beogradske filharmonije.
Delegat Beogradske filharmonije u Sindikatu muzičkih umetnika Igor Ranković podsetio je da borba filharmoničara za ispunjavanje ova dva zahteva traje više od godinu dana:
– Štrajk je vrhunac borbe za dostojanstvo Filharmonije. S obzirom da znamo koliki je budžet za kulturu u Srbiji, to je onda i borba za dostojanstvo cele kulture. Ministarstvo kulture je u biti servis kulturnih ustanova. Ali, da bi ostvario svoju ulogu mora da ima dobru komunikaciju sa svim ustanovama. No, to je ono što se ne dešava – kazao je Ranković, inače trombonista u orkestru.
Violinistkinja Jelena Dimitrijević, ali i članica Upravnog odbora Filharmonije naglasila je da su bili prinuđeni, osim što znaju da sviraju, i da nauče i da broje.
– Sticajem okolnosti izučila sam brojke, naš položaj, uredbe, sistematizacije i neke stvari su sada jasnije. Pre godinu i po dana smo prvi put imali štrajk upozorenja i shvatili da se kultura, ipak, meri. Pošto se često naši državnici hvale time kako imaju najbolji orkestar u regionu, a to je Filharmonija, prosečna plata u tom orkestru je 663 evra, dok recimo u Zagrebu ona iznosi 1.700 evra. Mi smo visokoobrazovana ustanova i naši nosioci delatnosti imaju doktorate, magistrature, mastere a najveći broj zaposlenih u orkestru ima platu od 77.788 dinara. To je daleko ispod republičkog proseka, zapravo tragično – ocenila je Dimitrijević.
Tek kada su zakonski najavili štrajk, dobili su, precizirala je Dimitrijević, poziv iz Ministarstva kulture:
– Pokazala se neka inicijativa za komunikacijom. Ali, zvanično, od tada, već tri nedelje niko iz Ministarstva ne poziva, niti nudi nekakva rešenja.
Flautistkinja Marina Nenadović je, pominjući konkurs za novog direktora, s obzirom da je nakon smrti Ivana Tasovca, tehnički direktor Filharmonije Darko Krstić postavljen još novembra 2021. za vršioca dužnosti, naglasila da po našem zakonu v.d. status može da traje najviše 12 meseci.
– Još marta 2023. zahtevao je orkestar da se pod hitno raspiše konkurs za novog direktora. Okruglo dve godine se piše Ministarstvu kulture, prave se performansi, i sve je ostalo nerešeno do današnjeg dana – kazala je Nenadović.
Nerešeno je i pitanje predsednika Upravnog odbora. Vlada Srbije je još prošlog meseca razrešila dužnosti predsednika UO Radeta Vojinovića na lični zahtev. Novi još nije postavljen, što je još jedna prepreka raspisivanju konkursa za novog direktora Beogradske filharmonije…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
