Foto: EPA-EFE, Muzej Jugoslavije

Ako se usudimo da krenemo u "trivijalnu" šetnju kroz pedesetogodišnju istoriju Festa, prisetićemo se da su je, osim vrhunskih filmova, obeležili i slavni gosti. Holivudske i evropske glumačke zvezde "ubijale" su vreme u Beogradu uz roštilj, provod u Akvarijusu i zvuke trube, a Džeraldina Čaplin se i čak zaljubila u novinara "TV revije".

Leta 1970. godine odjeknula je vest da će Beograd dobiti međunarodni filmski festival. Uprkos neverici tu ideju, začetu na Kulturnoj rubrici „Politike“, izgurao je novinar Milutin Čolić, uz podršku gradonačelnika Branka Pešića, Milana Vukosa a na koncu Tita. I pod sloganom „Hrabri novi svet“ od 8. do 16. januara 1971. godine u Beogradu je održan prvi Fest. Uoči jubilarnog, 50. Festa koji počinje u petak, 25. febuara nije zgoreg podsetiti na sva slavna imena koja su pohodila naš grad tokom najznačajnije filmske smotre u nas. A bilo ih je onoliko…

Pravo blago u šetnji kroz bogatu istoriju Festa pružaju dve knjige, rađene specijalno za godišnjice festivala. U prvoj „Fest, odbrojavanje“, koju je 2002. povodom tri decenije festivala objavila Direkcija Festa velikan novinarstva i kritičar Nova.rs, Milan Vlajčić, beleži da su na prvi Fest stigle desetine filmskih zvezda kao što su Marija Šel, Liv Ulman, Denis Hoper, Danijel Obricki, ali većinu od njih novinari su mogli samo u prolazu da vide.

Jedan od retkih koji je uspeo da ih nešto priupita bio je Dragan Gajer, novinar „TV revije“, „jedan od najzgodnijih među jugoslovenskim novinarima“.

„Većina gostiju nije verovala da Gajer nije glumačka zvezda, a kada ga je ugledala čuvena Džeraldina Čaplin, zbog njega zamalo nije zatražila politički azil u Beograd! Otišla je sa suzama u očima“, zapisao je Vlajčić.

Silne anegdote s festivala, uz pregršt fotosvedočanstava, nudi i prvo izdanje monografije iz pera Une Čolić Banzić „FEST: zaveštanje od četiri slova“, koju je prošle godine objavila Biblioteka grada Beograda.

Tako je na prvom Festu u ponoćnom programu trebalo u Domu sindikata da se prikazuje danski film „Mirni dani u Klišiju“ po erotskoj prozi Henrija Milera. Međutim, kako se seća Nikola Stojanović u monografiji, na ulazna vrata nagrnulo je hiljadu ljudi viška.

„U toj gunguli bila je jedna krhka ženska figura- francuska rediteljka Anjes Varda. Odjednom je počela da gubi kontrolu i da kolabira. Samo se srozala niz zamandaljena vrata dvorane… Trg Marksa i Engelsa tada je bio parkiralište i na parking je pristizao jedan automobil. Iz auta je izlazio Bata Živojinović. Potrčao sam prema njemu i panično mu mahao da pomogne. Bata je sve shvatio, prihvatio Francuskinju i odmah je odvezao u Hitnu pomoć“, beleži Stojanović.

Forman i roštilj

Još jedna dogodovština iz pera Stojanovića tiče se Miloša Formana, koji je 1972. došao u Beograd sa svojim prvim američkim filmom „Svlačenje“. Nakon razgovora sa njim i Srđanom Karanovićem u Metropolu Điđa predloži Stojanoviću da ga vode na najbolji roštilj – u blagopočivšu kafanu „Boka“, preko puta Ateljea 212:

„Miloš je bio pri apetitu, bio je to pun pogodak“.

Samo dve godine kasnije Formanov film „Let iznad kukavičijeg gnezda“ prikazuje se na Festu, ali reditelj je sprečen da dođe u Beograd. Pred početak Festa emituje se na televiziji razgovor s njim, a voditeljka ga pita: „Čega se sećate iz boravka u Beogradu?“

Usledio je ovakav odgovor:

„Što sam jeo neki dobar roštilj…“

Šta vi imate protiv homoseksualaca

Fest je za tapkaroše, kako se navodi u knjizi „FEST: zaveštanje od četiri slova“, bio „zlatna koka“. Zaradili bi i milion dinara tokom trajanja festivala! Najviše su inkasirali na „Kumu“, ali ih je „pokosio“ Felinijev „Satirikon“ na prvom Festu.

„Neko je proturio glas da je film o pederima“ – tako je pravdao više nego mlako interesovanje publike jedan od tapkaroša.

Bio je prinuđen da se oglasi Marčelo Mastrojani, zvezda filma, ujedno i gost prvog Festa, uz reči:

„Šta vi imate protiv homoseksualaca?“

Džek Nikolson – kepec

Reditelj Goran Marković u ovoj monografiji seća se kako je dobiti kartu za Fest bilo pitanje prestiža:

„Sećam se da je Frensis Ford Kopola nekoliko puta dolazio sa celom porodicom, u hotelu Metropol sedeo sam za istim stolom sa Robertom de Nirom, u diskoteci Akvarijus na Slaviji sam ugledao Džeka Nikolsona“, piše Marković uz zanimljivu opasku o slavnom glumcu – zapanjio se koliko je nizak – pravi kepec!

„Sa Milošem Formanom koji je takođe voleo Beograd pošteno smo bančili“.

Kopola svira trubu

Gosti Festa su najčešće slušali trubače, a neki od njih su čak i dočekivani na aerodromu uz zvuke trube.

A truba je opčinila Frensisa Forda Kopolu. I 1975. godine nije mogao da odoli i sam je zasvirao. O tome svedoči i sećanje Mirjane van Blarikom, glavne „holivudske veze“ Festa, zahvaljujući kojoj su u Beograd stizala sva ta imena:

„Kada je čuo i video trubače, kao da ga je omamio taj zvuk. Pridružio se trubačima i on svirao. Kada sam mu rekla da se svake godine u jednom malom mestu Guči održava festival i takmičenje za prvu trubu Srbije, hteo je da ode tamo. Mnogo godina kasnije, čula sam da je u Guči gostovao jedan trubački orkestar iz Amerike…“

Bonus video:

De Nirova životna priča

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar