FEST 2023 Joj, Isuse i Marija, mojoj frustraciji nema kraja: Kritika "Tragova"

FEST 2023: TRAGOVI (2022, r. Dubravka Turić)Pojedini noviji hrvatski filmovi imaju tendenciju (ili potrebu) da 'rvatsku, Zagreb i tamošnji viši stalež do te mere artificijalizuju da imate, kao, recimo, u ovom filmu, utisak da se sve dešava u Londonu ili Stokholmu, a ne Zagrebu. Glavna junakinja ovog filma je antropološkinja, njena najbolja koleginica je galeristkinja (i njih dve se jedino tamo susreću), njen otac svoju penziju provodi po ceo dan obučen u hozen tregere i sako kao da mu je ispod prozora "Marijahilferštrase", a vreme ispunjava slušanjem ili audio-knjiga na engleskom ili gledanjem dokumentarnih emisija o pticama, također na engleskom. Ana svoj akademski rad na knjizi o "slovenskim kulturama i njihovim vidovima sahranjivanja mrtvih" sprovodi u visoko-estetizovanim insititucijama, obično obučena u muškobanjaste šik autfite kao da je unuka Katharine Hepburn ili mlada baronica. Sve do trenutka kada je život odvede u planine Like i sam film doima se kao svojevrsna antropološka studija "o ljudima koji ne postoje i njihovoj opsesiji 'tragovima' koji kulture ostavljaju u želji da pobede smrt". Kao što rekoh, s jedne strane Ana se bavi radom na svojoj knjizi, fascinirana specifičnim običajem sahranjivanja, koji mrtvaca na putu do groblja samo jednom spušta negde usput, tu mu se uzima "mera", a njegovo telo ograđuje iznad glave i ispod nogu kamenom, da bi se kad se telo digne, popločao i prostor između ta dva rubna kamena. Po verovanju, tu ostaje njegova duša, a telo, koje nije bitno, sahranjuje se na groblju. Ana potom počinje da te "mere" prepoznaje i u modernom životu, kao tragove duša. U isto vreme, ona pati i od vitiliga, usled čega ima bele pečate po celom telu koje pokušava da sakrije, dok ne shvati da su i oni svojevrsni "tragovi duše" tj. njene borbe sa životnim jadima (izazvanim prvo samoubistvom brata od koga su kao "tragovi" ostale sličice Zagora i Brus Lija po stanu, a zatim i smrću voljenog oca).

Nakon posete rodnom mestu, tokom koje je cela publika živnula, jer smo imali prvi kontakt sa humorom i "živim ljudima" u vidu Aninog druga iz detinjstva, Joze, Ana prolazi neku vrstu katarze i shvata da više nema potrebe da krije svoju bolest, već pušta da njeni "tragovi" slobodno govore. A i njena bol za ocem pravi pun krug i zaokružuje se u oproštaju na ljuljaškama ispred kuće u kojoj su živeli. https://www.youtube.com/watch?v=iPLYNhjqj2ESve ispričano bez ikakvih tragova drame (pun intended), pretenciozno i pseudo-poetično, da odglumi jednu filozofsko-antropološku analizu toga šta ostaje za nama. Nadam se da to neće biti i ovaj film.OCENA:2/10Bonus video: Otvaranje Festa

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=otvaranjefestads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3154726"]