"Svima nam fali to jedno malo zeleno mesto": Ekipa nagrađivanog filma "Kako je ovde tako zeleno?" uoči premijere na FAF-u

Bio bi to kroki ostvarenja scenariste i reditelja Nikole Ležaića "Kako je ovde tako zeleno?" koji će u petak, 21. novembra premijerno videti srpska publika na otvaranju 31. Festivala autorskog filma u Mts dvorani, nakon čega će od 27. novembra u distribuciji Megakoma "ući" i u domaće bioskope.

Uoči prvog predstavljanja pred domaćom publikom, deo ekipe filma, koji je svetsku premijeru imao letos na Festivalu u Karlovim Varima, a dobio i nagradu u Puli, na susretu s medijima u Mts dvorani pričao je o ovom posve neobičnom naslovu. Scenarista i reditelj Nikola Ležaić, domaćoj publici poznat po jednom od najhvaljenijih filmova u 21. veku "Tilva roš", sada donosi autobiografsko ostvarenje i posvetu ocu koji je preminuo:

- Dok sam pisao scenario hteo sam da odam poštu, ne samo tati koji je umro u tom trenutku, nego i nekim prijateljima koji su otišli. Hteo sam da se prisetim još nekih dragih ljudi. Moja sestra je film videla u Karlovim Varima, a ostatak porodice će ga pogledati prvi put u petak. S obzirom da mi je sestra - da sam napravio i najgori film - opet bi plakala. Ali, zaista sam najviše strepeo od toga kako će reagovati na glumce koji igraju porodicu. Moja sestra je bila prava tatina ćerka i bila mi je lakmus papir da li je Izudin Bajrović dobar izbor za ulogu našeg oca. Pošto sam dobio zeleno svetlo od nje, onda to znači da je okej - iskren je bio Ležaić.

Priznao je i da mu je, prilikom izbora glumačke ekipe, koju čine Filip Đurić, kao glavni junak Nikola, te Bajrović, pa Stojan Matavulj ili Dobrila Stojnić, bilo jasno da niko od njih neće moći da bude njegov otac ili pak neko iz njegove familije, ali…

- U Izudinu sam video to neko gospodsko držanje i svedeni, prikriveni humor, koji je moj otac Mirko imao. I na neki čudan način me je podsećao na oca, pre svega u držanju. Nemam racionalno objašnjenje...

Iako je porodična priča u filmu primarna, provejava kroz ostvarenje na momente i rat u bivšoj Jugoslaviji. Kako je i sam Ležaić opisao to je kao "slon u sobi, stvar o kojoj se ne priča ali je prisutna":

- Poenta naše posete Dalmaciji jeste da se ne bavimo ratom, već privatnom stvari koja je na neki način prouzrokovana time. Vrlo je pipava tema rat i posle tridesetak godina i svi su uvek u paranoji kako će da se tretira. Uglavnom se tretira na dva načina - ili se posipamo pepelom ili nekoga optužujemo za nešto, što je besmisleno. Ne treba zaboravljati stvari, naravno, ali ih svako drugačije interpretira. Probao sam da film učinim što iskrenijim i niko nema šta da napadne u ovom filmu s političkog aspekta, jer je to moja privatna, lična situacija koja se desila.

Glumac Filip Đurić koji u ovom autobiografskom ostavrenju zapravo tumači Nikolu Ležaića osvrnuo se na nostalgične momente za bivšom zemljom kojih ima i u filmu "Kako je ovde tako zeleno?":

- Mi koji smo se rodili polovinom osamdesetih gotovo da ništa od veličine te zemlje nismo osetili, ali odgajani smo tako da se konstantno pominjala nostalgija za Jugoslavijom, za tom zemljom, zajednicom naroda koji govore isti jezik, i sličnog su mentaliteta. Tako da je i sad prisutan taj osećaj nostalgije. Stalno me zezaju kako pričam o staroj Jugoslaviji, iako praktično u njoj nisam živeo, ali generacijski se nekako prenosila nostalgija za tim vremenom. No, u filmu postoje slojevi koji su emotivniji, arhetipski i nisu samo stvar geopolitičkih odnosa, već relacija u primarnoj zajednici, porodici - napomenuo je Đurić.

Glumica Dobrila Stojnić, koja igra Miljku, otkrila je da je film gledala prvi put pre nekoliko dana u Zagrebu:

- U meni je pre toga prevladavao osećaj neke tuge, koji nisam umela da objasnim. Svi mi imamo raspoloženja, osećanja koje ne umemo da definišemo. Ne znamo nekad zašto smo tužni ili srećni, ne znamo naše korene i odjednom se pojavi jedno, najzelenije mesto na svetu, poput ovog u Dalmaciji. U Zagrebu sam pravi šok doživela dok sam gledala film, tolika se tuga "navalila" na mene i shvatila sam koliko je zapravo ovo univerzalna tema. Svima nam fali to malo zeleno mesto…

Producentkinja filma Maša Lero naglasila je da je ostvarenje najpre rađeno pod naslovom "Mama":

- Bila je to je Nikolina inicijalna ideja. Ali pre nego što smo ušli u distribuciju shvatili smo da je to isuviše popularan naslov, i da bi, ipak, trebalo da imamo nešto specifično. A "Kako je ovde zeleno?" ispostavio se kao pun pogodak.

Film je, kako je dodala Lero, dugo pripreman, a počeli su da snimaju još 2022. da bi potom razne nepredviđene okolnosti "razvukle" sve:

- Ali, tokom svih ovih godina zbližili smo se, postali lep kolektiv, čvršća porodica. Nije se osetilo ni da je film koprodukcija, koje umeju da budu vrlo komplikovane, jer ste prinuđeni da radite s ljudima s kojima nikada pre niste. Ovde je sve bilo prirodno, kao da je posredi jedan jugoslovenski film.

https://www.youtube.com/watch?v=XTcJxAwydqg