0
Pre deset godina, jednog toplog subotnjeg popodneva, strašne vesti su smenjivale jedne drugu. Dok je svet sa nevericom bio prikovan za televizore gledajući stravične snimke posledica masakra Andreasa Brejvika na ostrvu Utoja kada je stradalo 69 tinejdžera, nova udarna vest stigla je sa još jednog ostrva. Ejmi Vajnhaus pronađena je mrtva u krevetu svog doma u londonskom Kemdenu. Preminula je od trovanja alkoholom u 27. godini života.
Za većinu onih koji su se samo mesec dana ranije sjatili podno beogradskog Kalemegdana kako bi gledali „veliki povratak na scenu“ Ejmi Vajnhaus ova vest i nije bila toliko iznenađujuća. Teško je bilo gledati te junske večeri veliku pevačicu kako ne može da se sastavi na sceni…
Deceniju od smrti Ejmi Vajnhaus umetnički fotograf i reditelj Fil Grifin obeležava izložbom intimnih, do sad neviđenih fotografija muzičke zvezde u Londonu. Postavka nazvana „Ejmi pod svetlom“ (Amy in the Light) otvorena je u „Braunsvord Hepvort“ galeriji i trajaće do 14. septembra, a dostupna je i u onlajn formatu na galerijskom sajtu.
– Ne mislim da ću postati velika, niti slavna. Ne bih to mogla da podnesem, pa prosto bih poludela – govorila je Ejmi.
Nažalost, baš to se desilo. Verovatno jedna od najtalentovanijih pevačica i kantautorki s početka ovog milenijuma skrenula je na sebe pažnju albumom prvencem „Frank“ 2003, da bi tri godine kasnije objavila jednu od najboljih ploča u prvoj deceniji 21. veka – „Back to Black“. Za ovaj hvaljeni album, koji je dostigao multiplatinasti tiraž, pevačica jedinstvenog glasa ovenčana je „Gremi“, „Brit“ i mnogim drugim priznanjima.
Ali uspehe su pratili i silni problemi, turbulentni porodični i ljubavni odnosi, i posrtanja uzrokovana konzumiranjem narkotika, alkohola i depresijom.
Godinama se činilo da je Ejmi Vajnhaus glavno „topovsko meso“ svetskih tabloida koji su se utrkivali kako bi objavili fotografije, video snimke pevačice u neprimerenom izdanju. I dok mnogi i dalje Ejmi posmatraju kao tragičnu figuru koja je protraćila svoj Bogom dani talenat, nova izložba još jedan je od pokušaja da se ta uvrežena percepcija promeni.
Iako je umetnički fotograf Fil Grifin upoznao Ejmi još dok je snimala debi „Frank“, a saradnju su produbili tokom stvaranja hit ploče „Back to Black“, i prijateljevali do kraja, dok je spremao izložbu prilično je strepeo.
– Moj odnos sa Ejmi bio je topao. Nije tu bilo rokenrola, drame ili haosa. Samo bliskosti, samo njene harizme, duhovitosti, šarma. Ali, dok sam gledao šta smo sve zajedno uradili nisam baš bio siguran kako da obeležim desetogodišnjicu njenog odlaska bez patetike – reči su umetnika za sajt „Dejzd didžital“.
Sva dela, od kojih su neka snimljena u ogledalu, prožeta kroz jarke boje, druga kao diptisi ili dvostruke ekspozicije, po britanskom umetniku nose veliku simboliku.
– Kada ih gledate Ejmi je u isto vreme tu, ali je i odsutna. I podsećanje su da iako smo je izgubili isuviše rano, opet je tu sa nama zauvek. Reimaginacija ovih fotografija omogućila mi je da povratim sećanja u glavi, preispitam neke stvari, i ponovo ugledam sve te boje koje je Ejmi imala.
Posle decenije od smrti Grifin smatra da bi publika trebalo da se fokusira na sve ono što je postigla, uprkos tome što je bila pod neverovatnim pritiskom.
– Želeo bih da se o njoj priča na pozitivan način. Ejmi nije neka tragična figura, već neverovatno talentovano biće. Bila je devojka koja ima šta da kaže i nije se bojala da iskaže ono što joj je na umu.
Sve izložene intimne, do sad neviđene fotke nastale su u periodu kada su snimali video spotove za pesme koje će postati ogromni hitovi: „Back to Black“, „You Know I’m No Good“ i „Love Is a Losing Game“.
Možda i najčuvenija fotografija Ejmi Vajnhaus koju je uradio Grifin jeste ona u kadi, koja će kasnije krasiti omot američkog izdanja albuma „Back to Black“. Nastala je sasvim slučajno dok je režirao spot za pesmu „You Know I’m No Good“.
– Bila je tako lepo raspoložena i nije bilo nikoga oko nje. U jednom trenutku dok sam se spremao da počnem da snimam, bila je u kadi spremajući se za snimanje i samo sam joj rekao: „Ne mrdaj!“ – otkrio je za „Gardijan“ kako je nastala čuvena fotka.
A jedan od trenutaka koga se najradije seća desio se 2007. godine. Tada je Prins održao čak 21 koncert u londonskoj O2 areni, što je u to doba bio rekord. S obzirom da je Grifin slikao Prinsa i ranije i režirao i njegova dva video spota, znao je koliko Ejmi obožava muzičara iz Minesote, pa ne samo da im je „sredio“ lični, već i muzički susret. Kratak amaterski video klip sa svirke u kasnim noćnim satima nakon velikog koncerta u 02 areni u kojem Ejmi peva „Love Is A Losing Game“ a Prins je prati na gitari danas je pravi mali dragulj koji je teško gledati…
– Nosila je svoje srce na rukavu. I to je u redu ako si nedovoljno poznat umetnik i imaš oko sebe ljude koji te štite. Međutim, ona je tako bila izložena „vatri“ tokom čitave karijere, a niko joj nije pružio šansu da iskaže svoju tihu iskrenost – kazao je Grifin koji bi voleo da se njegova prijateljica pamti kao „tiha lepotica“ koja je bila i veoma ranjiva.
Gotovo da nema značajnog muzičara koga Fil Grifin nije ovekovečio svojim aparatom. Neka od imena sa spiska su: Dajana Ros, Eni Lenoks, Pol Makartni, Pit Doerti, Mihail Barišnjikov, Žanel Mone, Brajan Feri, prinčevi Čarls i Vilijam, Helen Miren, Kevin Spejsi, Džej Zi… Radio je i dokumentarce o Janu Fabru, Britni Spirs, ali i bokseru Čarliju Edvardsu.
I dok je Asif Kapadija potpisao 2015. odličan dokumentarac „Amy“ u kome su i snimci sa koncerta na Kalemegdanu, a godinu dana ranije prikazan je i „Loving Amy“, upravo je izašao novi dokumentarni film „Reclaiming Amy“ iza koga stoji pevačicina majka Dženis i BBC. Film je, uprkos manama, neprijatno gledati“, ocena je „Indipendenta“, ali upravo u tome i leži njegova snaga. Ili u rečima same pevačice:
– Plašim se sama sebe…
I dok se očekuje i igrani biografski film o pevačici, pa pozorišni mjuzikl, kao i objavljivanje muzike koju je pravila na početku karijere, možda će ovi intimni snimci „Ejmi u svetlu“, omogućiti da je konačno vidimo bez bremena svih tabloidnih istina i neistina.
– Da je rođena u drugo vreme i da joj je bilo omogućeno da raste i razvija se na način kako su to činile Dajana Ros ili Ela Ficdžerald, možda bi i dalje bila problematična, ali bi još uvek bila s nama – zaključak je Fila Grifina.
Bonus video:
