0
Znaš šta, rat je večan. Rat uvek traje. Na svim stranama sveta. U nama traje rat. U našim mislima, dušama.. Život je neprestana borba - da se izboriš, da ne izgoriš od svoje nesvesti, kaže Zoran Kostić Cane za Nova.rs povodom 30 godina od nastanka pesme "Slušaj 'vamo" možda najdirljivije i najiskrenije antiratne himne sa ovih prostora.
„Ispod šlema mozga nema!“, stihovi su pesme koju je 2. marta 1992. godine prvi put izveo bend Rimtutituki sačinjen od članova najuticajnijih rokenrol bendova – Partibrejkersa, Električnog Orgazma i EKV-a: Milan Mladenović, Srđan Gojković Gile, Zoran Kostić Cane, Goran Čavajda Čavke, Zoran Radomirović Švaba, Nebojša Antonijević, Ljubomir Jovanović Jovec, Borko Petrović.
Pesma kojom je Rimtutituki podigao glas ostala je kao simbol jednog pokušaja suprostavljanja mržnji i ratnom ludilu koju je zahvatalo sve republike tadašnje Jugoslavije. Te 1992. u Beogradu je grupa muzičara rešila da se na svoj način, kroz pesmu, bori protiv sveg tog bezumlja.
– Neverovatno je sve bilo – seća se Cane za Nova.rs – Prošli smo kroz sve, uradili šta smo zamislili, a da nam niko nije pretio, odveo negde, niko nam nije ništa uradio. Onda je usledila i antiratna kampanja i ona vožnja na kamionu, pa kada je stao kamion na Slaviji… Svega se sećam… Mislim, sve je bilo neverovatno i neopisivo. Sećam se tog ludila po gradu, znaš, niko to nije do tada uradio… a ni od tada… Setiti se toga je lepo, ali i potresno i dirljivo…
Znamo šta je usledilo…
U razgovoru konstatujemo i da kada čujemo danas te stihove: „Više volim tebe mladu nego pušku da mi dadu / Ispod šlema mozga nema / Mir, brate, mir…“ oni su, čini se, u svetlu trenutne situacije u Rusiji i Ukrajini i svetu uopšte, relevantniji nego ikad.
– Ljudi moraju da misle svojom glavom, da slušaju svoje srce, da prate svoju dušu… Da vole svoju zemlju. Mi smo to uradili jer smo voleli tu zemlju, koja se tada zvala SFRJ. Voleli smo je i želeli smo da pokažemo da nije sve „Idi ruši, pa neka se sve puši“, nego „mir, brate, mir“. Mislim da je to lepa i važna poruka, hrišćanska, koja znači nemoj da radiš drugome ono što ne želiš da on tebi uradi – Mir, brate mir – kaže Cane i uz dubok uzdah dodaje:
– Znaš šta, rat je večan. Rat uvek traje. Na svim stranama sveta. U nama traje rat. U našim mislima, dušama… Život je neprestana borba – da se izboriš, da ne izgoriš od svoje nesvesti. Nažalost, rat je ipak ljudska potreba koja traje od kada se čovek pojavio i moguće da će u njemu i da nestane. Ali, na kraju krajeva, ne znamo mi ništa o tome. E, zato je važno to da zavoliš prvo sebe, pa ako provališ tu ljubav koju imaš prema sebi, imaćeš i prema drugom. Naravno, ljubav prema sebi, ne ono egocentrično i laktaški, nego pravo, odistinski – oprostiš sebi i onda i oprostiš drugome. Nahrani gladne, jer će te oni nahraniti kada dođe gladno, gadno vreme. To je to – mir brate mir!
Na antiratne poruke beogradskih muzičara 1992. godine predstavnici vlasti nažalost nisu reagovali, te je usledilo sve ono čemu smo svedočili, a „Slušaj ‘vamo“ ostala je himna pobune.
Na 30 godišnjicu pesme prisetimo se njenih stihova:
Mir je najlepša devojka koju ne može imati svako
Ako ne mogu da letim, ja neću da puzim
Jer kad puzim, ja ne mogu da guzim
Mir! Mir, brate, mir!
Nećemo da pobedi narodna muzika
Više volim tebe mladu, nego pušku da mi dadu
Mir! Mir, brate, mir!
Prljave borbe u ljubavne torbe
Manje pucaj, više tucaj
Mir! Mir, brate mir!
Suviše si mlad da bi popio ‘lad
Ispod šlema mozga nema
Mir! Mir, brate mir!
Kuda svi nemoj i ti
Jer ko izda biće prokleta pizda
Mir! Mir, brate, mir!
Ne možeš pobeći od nečeg što je tu
Sveprisutno…
Mir! Mir, brate, mir!
Rimtutituki…
Koliko vas još ima?
Koliko vas još ima?
Na parove razbrojs’!
Prvi! Drugi! Prvi! Drugi!..
Bonus video: Srđan Gojković Gile