DJ Peppe: Priželjkujem gradonačelnika za noćni život, kao u Berlinu

DJ Peppe je dobro poznat lik svima koji izlaze u grad poslednjih dvadeset i više godina. Ovaj dobri duh Beograda puštao je muziku na svim bitnim mestima beogradskog klabinga još od Soulfood-a, a već godinama je suvlasnik nekoliko popularnih lokala, od Mladosti do Kućice. Da ne nabrajamo imena dalje, ima ih i bilo ih je mnogo. Čovek je koji ima dnevni i noćni život grada u malom prstu i zato je idealan sagovornik za priču o Beogradu.

Odrastao si na Banovom brdu koje je po mnogima jedno od najboljih naselja van šireg centra grada. Požeška ulica koja ima sve što treba, blizina Ade i Košutnjaka, pristojan svet… Kako se tebi čini tvoje detinjstvo iz ove perspektive?- Mislim da sam imao srećno detinjstvo. Tokom školovanja u „Banović Strahinji“ i posle XIII gimnaziji, upoznao sam društvo sa kojim se i dan danas družim i uživam. Koristim sve lepote "Brda" - veliki park, Košutnjak i Trim stazu, Adu i njene brojne pogodnosti.Tvoja generacija često kuka za 80-im godinama u Beogradu, kao najboljem periodu. Da li je to žal za mladošću ili ima stvarno nečeg u tome da su to bile sjajne godine za život?- Bio je to nekakav početak, samim tim bilo je sve novo, iskreno, otvaralo nove horizonte, iskustva. Iz toga je izrastao jedan segment, rekao bih privredna pod-grana koja je postala industrija. Naravno, to ne znači da je zabave manje i da je lošiji kvalitet, samo da se sve prilagođava situaciji - lokalnoj a i globalnoj.

Ti si jako dugo u noćnom životu Beograda, prvo kao DJ, a kasnije i kao suvlasnik klubova. Svašta si video za sve ove godine. Kakav je noćni život grada danas, kako bi ga opisao? Šta je dobro, šta je loše?- Dobro u noćnom životu su prvenstveno ljudi ovde. Od klabera, preko DJ-eva, ljudi koji rade u objektima... svi nekako funkcionišu u tom velikom organizmu koji čini Beograd interesantnim za partijanje. Ono sto je loše je da zakonska regulativa i podsticaji koji bi trebali da postoje nisu u skladu sa standardom u samom klabingu.Imao si često kontakte sa strancima u Beogradu, stranim DJ-evima pogotovo. Kakav im je najčešći utisak o gradu?- Strancima se sviđa Beograd, atmosferu često upoređuju sa Berlinom posle pada zida. I dalje se oseća taj „slobodarski duh“ koji je utkan u svaku poru grada. Većina stranih DJ-eva je imala pozitivan utisak o samom gradu i ljudima. Najviše utisaka je bilo o samoj arhitekturi i atmosferi grada, gurmanlucima i naravno lepoti stanovništva. Nije redak slučaj da su gostujući DJ-i gubili glave zbog lepih Beograđanki. Neki su se i oženili ovdašnjim lepoticama i postali beogradski zetovi.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pepekucicaam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4400115"]Mnogi ti poštuju jer si kao normalan lik opstao u biznisu sa klubovima sve ove godine. Svakakvog sveta tu ima, svi znamo da su tu često ljudi iz opasnih struktura moći, na ivici zakona... Beograd nije bezazleno mesto u tom smislu. Kakvo je tvoje iskustvo i kako si uspeo da “plivaš” u tome?- To je ipak stereotip - „opasni ljudi“ se nalaze svuda oko nas. Možda je klabing specifičan na milion i jedan način, ali ga ne bih opisao kao preterano opasan. Svaki posao nosi sa sobom neke izazove. „Ostati normalan“ je nešto što prvenstveno kreće iz porodice, pa kroz tu prizmu i društvo i posao. Bitno je okružiti se ljudima koji su istomišljenici, slicnog senzibiliteta... Sve ostalo dolazi spontano.

Poslednjih godina si suvlasnik nekoliko lokala u Savamali. Jesi li zavoleo taj kraj? Nekako se čini da nije više tako interesantan kao pre desetak godina kad je doživeo pravi bum.- To je bila ljubav na prvi pogled, atmosfera kraja, žuto ulično osvetljenje, Brankov most, arhitektura, sve to čini ovaj lokalitet atraktivnim i aktuelnim. Kad smo došli, bili smo - posle KC Grada i Čorba kafea - jedini klub. U međuvremenu se otvorilo sigurno preko 20 raznih ugostiteljskih objekata. Nama je ovo 13. godina u Savamaloj i nameravamo da ostanemo.Da izađemo iz noćnog života. Gde voliš danju da provodiš vreme, koji ti je omiljeni deo grada, omiljena ulica…? .- Osim lokalnog kafića u parkiću na Brdu "Be My Guest", gde ujutru moja supruga i ja često popijemo prvu jutarnju kafu, volim staru Pržionicu ili Hotel Beograd kad se uželim dobre kafe, za ručak restoran Vuk, pica Amići ili Emma, uveče Bistro Mali Pijac, Franš, Cveće Zla ili Sakura.Pored Brda, jako volim stari Dorćol i Kalemegdan. Pariska mi je omiljena ulica u gradu. Jako mi se sviđja i nova šetačka staza od Ade Ciganlije skroz do 25. maja. Idealna tura za sunčano nedeljno popodne (pod uslovom da nije previše vruće).Tebe ljudi doživljavaju kao pravog gradskog lika. Ko su tebi omiljeni gradski likovi sve ovo vreme od kada izlaziš u grad?- Boban Petrović, Nidža Franš, Brija, pokojni Đorđije, Uroš Đurić, Moma, Ćile, Coba, Vlada Zaplet, Marko Nastić, Voja Aralica...

Najboljih pet klubova u Beogradu ikad?- Soul Food, Akademija, Industrija, The Tube, Mladost Ludost Radost Gadost Gajba & Taman ... I definitivno Omen, Incognito i Andergraund... Suviše ih je bilo da bih mogao da se ograničim na pet, nadam se da ne zamerate?Koristiš sleng? Imaš li neki novi omiljeni?- Često govorim „pakao“ za stvari koje mi se ili jako sviđaju ili su jako stresne.Kako ti grad izgleda danas generalno? - Volim Beograd i onda i sad. I dalje je to ta raskrsnica istoka i zapada, megalopolis (u Balkanskim okvirima) - Amerikanci imaju za to izraz - "melting pot". Migracije definitivno čine svoje, ljudi iz Sirije, Rusije, Ukrajine, UAE, Turske, sreću se svaki dan sve više i više. Taj multikulturalizam je uvek bio jača strana Beograda. Često smo umeli da prigrlimo uticaje sa strane, dodamo im našu "foru" i utkamo ih u našu kulturu, svakodnevicu.

Kako bi voleo da izgleda Beograd za 10 godina? Šta priželjkuješ?- Da se Beograd napokon spusti na svoje dve reke, integriše taj život u gradski kroz prevoz, zabavu, gastronomiju, stanovanje i postane balkanski megalopolis. Mesto gde se svi osećaju doborodošlo. Da imamo gomilu festivala, novih muzeja, sto vise kulturnih sadržaja. Da gradska vlast postane širokovida u smislu da podrži mali biznis i sve njegove inicijative - jer one su generator gastronomije, kulturnih delatnosti, klabinga, a oni su opet pokretači turizma. Turizam je šansa Beograda za privrednu i kulturnu renesansu. Priželjkujem da u okviru gradskih strukutura imamo i gradonačelnika za noćni život - po uzoru na Berlin. Jer zabava - to je naš glavni izvozni proizvod i znak prepoznavanja u svetu.Bonus video: Veliki beogradski koncert za 60 godina Indexa – gosti Branko Đurić, Dejan Cukić i Fadil Redžić

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=velikibeogradskikoncertza60godinaindexagostibrankouridejancukiifadilredi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4315140"]