1
- Da, sanjao sam da budem direktor u nekoj banci sa staklenim zidovima, to je bio moj profesionalni san, glumu sam voleo ali ne sa ambicijom da postanem glumac, kaže za Nova.rs Dejan Maksimović (26).
Na Akademiju ga je primio, kako kaže najbolji profesor u regionu, Boris Isaković, i to u trenutku kada je već bio siguran da će ekonomija i finansije biti njegov život. Ipak, i gluma je bilo nešto čime se od malena bavio u rodnom Užicu, gde je nedavno imao svoju prvu premijeru.
Radi se o predstavi “I to se zove ljubav“ po tekstu Mari Šizgal i u režiji Ksenije Krnajski. Posle skoro jedne decenije, dvadesetšestogodišnji Dejan je zaigrao na pozorišnim daskama na kojima je kao dete učio prve glumačke korake i to sa prvom učiteljicom glume Tanjom Jovanović i starijim kolegom Vahidinom Prelićem.
Na početku razgovora za Nova.rs kaže da kada je sa osam godina dolazio u školicu glume, pa sve do odlaska na Akademiju, nije o sebi razmišljo kao o budućem glumcu, sve je to bio hobi, zanimanje je trebalo da bude ekonomija, ništa drugo.
– Ne znam šta se desilo na trećoj godini srednje, moji drugari sa glume krenuli da idu na prijemni na FDU, pa tako pokušam i ja. I ne upišem. Dešava se prvi put da meni neko kaže NE, nisi uspeo. Tada se u meni nešto desilo, da li ljubav da upišem glumu ili inat, nisam ni sada siguran. Izašao sam i posle četvrte godine, ponovo nisam prošao i upisao sam Ekonomski fakutet koji sam sve godine i želeo. Bio sam prvi na listi i krenuo da studiram, dobro mi je išlo ali sam paralelno svakog juna izlazio na ispit za FDU. Taman kada sam odustao, odem i u Novi Sad na Akademju, jer sam uplatio, tek toliko da ispoštujem i da se sa glumom pozdravim. Prošao sam, primio me profesor Boris Isaković i ja tako dobijam najbolju školu i najboljeg profesora u regionu- priča za portal Nova.rs, mladi Dejan Maksimović.
Posle dve godine ekonomskih studija u Beogradu, taman kada se na navikao glavni grad, Dejan odlazi na Akademiju umetnosti u Novi Sad u kome mu u startu ništa osim učenja glume nije prijalo. Kako dva fakulteta o trošku države nije mogao da studira, Dejan nevoljno napušta Ekonmski fakultet i to u sred ispitnog roka. Nosio je i dalje u sebi želju za ekonomijom, pa na već trećoj godini Akademije, pronalazi fakultet koji je prihvatio već date ispite na ekonomiji i kreće uporedno studiranje. Na glumi je diplomirao 2019 .godine i upisao master a na ekonomiji godinu dana kasnije. Prva uloga stiže na četvrtoj godini studija.
– Tada Reflektor teatar iz Beograda pravi kasting u Novom Sadu na temu ekstremizma, ja se prijavim i to postaje moj prvi profesionalni angažman. To je predtava koja se bavi političkim, religijskim i etničkim ekstremizmom, to je predstava koju još uvek igram. Onda je usledio kasting za seriju “Preživeti Beograd” gde sam se afirmisao kao glumac u glavnoj muškoj ulozi i gde me, kako je to televizija, publika prepoznaje. Ta serija je usledila odmah posle završene Akademije. Trajalo je deset meseci, onda dolazi druga serija i sve tako kreće. Najviše sam se obradovao ulozi u filmu “Košare”, ali je snimanje posle samo četiri dana prekinuto, svakog dana očekujem poziv za nastavak snimanja – priča Maksimović.
Posle uloge u niškom pozorištu u predstavi “6. oktobar” Dejan sasvim slučajno dolazi na scenu svog pozorišta, u svom rodnom gradu, gde je prvi put hodao pozorišnim daskama. U oktobru prošle godine, kada svi angažmani zbog epidemije bivaju otkazani, Dejan dolazi u Užice da se odmori i odlučuje da se oproba u ekonomiji. Pronalazi posao u jednoj banci ali stiže poziv iz užičkog pozorišta. Ekonomiju odlaže za neku drugu priliku i kreće za poslom koji ga jače vuče sebi.
– Krenuli smo u novembru sa pripremama na predstavi “I to se zove ljubav”, krajem decembra smo bili spremni za premijeru ali korona nas pomera za februar. Ne znam kako će dalje ići, saradnju smo dogovorili na šest meseci, u planu je još jedna uloga, videćemo kako i gde kasnije. Svakako igrati u svom pozorištu je velika čast, nisam ni bio svestan toga dok nisam dobio ulogu. Ovde sam počeo, otišao dalje da nešto naučim i sada sam tu da pokažem to što sam naučio. Ranije sam maštao o instituciji, reper mi je bio “Atelje 212” ali sada ne razmišljam isto, sada su ljudi na prvom mestu, ansambl je institucija a ne njeno ime. Užičko pozorište ima posebnu energiju, jedan pokretački duh koji motiviše svakog umetnika, meni posebno prija – dodaje Maksimović
Umetnički direktor Narodnog pozorišta Užice Nemanja Ranković, kaže da je Dejan Maksimovic, mlad glumac koji je kroz prvu ulogu u ovom pozorištu, pokazao savršeno svoj raskošni dar, mladalačku energiju i scensku sigurnost.
– Kroz ovo pozorište prošao je veliki broj mladih ljudi, neki su se zadržali neki otišli dalje al niko nije “osvojio publiku“ prvom ulogom kao Dejan. Ono što posebno treba istaći je njegovo odnegovano domaće vaspitanje, daleko od inače tako česte mladalačke samoživosti. Spreman za razumevanje i prihvatanje kolega uz poštovanje njihovog iskustva, oseća problematiku i duh današnjeg vremena i trenutka. Njegova svestrana interesovanja svakako mu doprinose u daljem formiranju kao umetniku i čoveku. Način promišljanja i spremnost na nove izazove kroz otvorenost bez predrasuda i prenemaganja, ostavlja utisak da nije jedan od “mnogih“, već mlad glumac koga bi uprava svakog pozorišta kao i kolege poželeli u svom ansamblu. Želim da verujem da će tako i ostati na obostrano zadovoljstvo kao i da će ostvariti još odličnih i velikih uloga – kaže za naš portal Ranković.
Mladi Maksimović veruje da će gluma biti njegovo osnovno zanimanje ali ne isključuje ni ekonomiju, kako kaže, obe diplome su na stolu, sve zavisi od smera u kome će društvo ići. Ništa po svaku cenu, jer umetnost zahteva kreativnost a ona bez povoljne atmosfere nije moguća.
Na premijeri i prvoj reprizi predstave “I to se zove ljubav“ njegova gluma i vladanje scenom privlačili su posebnu pažnju publike koja je reagovala čestim aplauzima. Repriza premijere usledila je posle samo tri dana a sve karte prodate su za samo 45 minuta, što ovo pozorište ne pamti. Čulo se posle premijere da je to predstava koja se ne propušta, jer su utisci onih koji su je premijerno gledali bili više nego pozitivni. Najveći krivac za zadovoljstvo publike je upravo mladi Maksimović.
