„Daj mi ćelavog Mišu s ožiljkom da igra buntovnika“

Kultura 18. mar. 202117:31
Podeli:
Miodrag Dragičević Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

Osećao sam veliku odgovornost jer mi je ovo prva naslovna uloga u matičnoj kući, plus poznati reditelji, plus tekst nobelovca, kaže za Nova.rs mladi glumac Miodrag Miša Dragičević čiji je raskošni talenat na prošlonedeljnoj premijeri komada “Kaspar“ nagrađen ovacijama na otvorenoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Reč je o predstavi po delu Petera Handkea u režiji Miloša Lolića koja se bavi legendom o dečaku koji se jednog jutra 1828. godine niotkuda pojavio na ulici Nirnberga. Nazvali su ga “divlje dete“ jer nije umeo da priča, hoda…

– Imao sam veliko uzbuđenje pred premijeru, kao i ceo ansambl, bili smo našpanovani da izađemo na scenu i pokažemo što smo uradili. Posle predstave shvatio sam da smo baš, baš dobro sve uradili. Isplatio se tromesečni trud svih nas, posebno Miloša Lolića koji je do sitnih detalja radio sa nama – zadovoljno kaže Dragičević koji je igrao glavnu ulogu Kaspara.

Rođen je 1994. u Beogradu. Završio je sportsku gimnaziju i umesto da se posveti košarci, okrenuo se glumi. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesorke Biljane Mašić. Prvu filmsku ulogu odigrao je 2014. u kratkom filmu “Noćas mi srce pati“. Šira publika ga je zapamtila kao Žiku Kurjaka, glavnog junaka u seriji “Čizmaši“ po romanu Dragoslava Mihailovića. Nakon toga glumio je u filmovima “Izgrednici“ i “Nikog nema“, kao i TV serijama “Ubice mog oca“, “Pet“, “Urgentni centar“, “Jutro će promeniti sve“, “Žigosani u reketu“, “Vojna akademija“, “Južni vetar“…

U pozorišnom životu je prisutan u predstavama BDP, Ateljea 212, Narodnog pozorišta. U ansambl Jugoslovenskog dramskog pozorišta primljen je 2019. godine gde igra u predstavama “Lorencačo“, “Natan Mudri“, “Hotel Slobodan promet“, “Pod žrvnjem“.

Predstava “Kaspar“ do sada je imala samo premijerno izvođenje, a pozorišna kritika je bila jedinstvena u oceni da se dogodio nesvakidašnji umetnički događaj u kojem Dragičević briljira. A na to je ukazivao još na konferenciji za medije reditelj Miloš Lolić rekavši da je prvi put radio sa Mišom i da se nada da će od sada zauvek da radi sa njim.

– Posle ovog procesa bih voleo da nastavim da radim sa Lolićem, jer njegov pristup niije klasičan, u smislu dođemo na čitaću probu, otvorimo tekst i radimo. On nas je polako uvodio u priču, kroz istorijske podatke, pustio nam je neke kultne filmove, zanimljive improvizacije, obogatio nas. Zanimljivo je kako je postavio koncept, na jedno tri, četiri nivoa i postoje i sa strane neki efekti koji utiču na publiku. Cela priča, moje kolege koje su na vrhunskom nivou su mi pomogle da iznesem ulogu. Dramaturg Periša Perišić je uradio neverovatan posao sa tekstom, bukvalno nije ispuštao laptop iz ruku, tri meseca je do sitnih detalja radio na njemu. Pa tonci koji su imali izuzetno zahtevan posao, šlagvorti, muzika. Bukvalno su svi, ne samo ja kao tumač glavne uloge, imali veoma važne zadatke kako bi to na kraju sve savršeno funkcionisalo.

Miloš Dragičević u predstavi „Kaspar“. Foto: Nebojša Babić/JDP

Predstava je, naglašava, zahtevna i koncept je takav da i od publike traži punu koncentraciju u praćenju priče.

– Zato mislim da je lakše onima koji se pripreme odnosno znaju nešto o tom dečaku, mladiću koji nije znao ni da priča, ni da rukuje predmetima, ni njihove nazive, i ko zna to, lakše mu je da pažljivo isprati komad. Uloga Kaspara je iscrpljujuća i mentalno i fizički, sat i po sam na sceni i isto toliko vremena govorim. Kad sam skinuo onaj kostim kao da sam skinuo ne znam koliko kila sa sebe – objašnjava Miša i dodaje:

– Prvi put kada sam otvorio tekst, iskreno, nisam znao s koje strane ćemo da krenemo da ga radimo. Najteže je bilo poništiti znanja koja sam stekao na fakultetu i početi od nule sa ovim likom. Trebalo je lišiti se svih znanja, logičkih akcenata, sve što smo učili na dikciji – klimakse, antiklimakse, prosto se vratiti na fabrička podešavanja, na nulu. I praviti se da ništa ne znaš i da si počeo da govoriš, koristiš slova, reči, rečenice, osećanja prema kolegama na sceni, tako da je to nešto sa čim sam se prvi put susreo. Bio je to veliki zalogaj ali na kraju je se ispalo dobro. A ja sam se obogatio kao glumac i stekao neke nove elemente koji će mi mnogo značiti u budućnosti.

Miodrag Dragičević Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

Dodaje da će „Kaspar“ biti sve bolji i bolji kada ga budu igrali u kontinuitetu i nada se da će da dobija neke još teže uloge.

– Pokazao sam u par predstava da sam spreman i da sam glumački sazreo do nekog stupnja da odgovorim na zadatke koji su mi povereni i zadovoljan sam. Zato se nadam novim izazovima. Jer, ne zadovoljavam se onim što napravim, budem srećan nekoliko dana, i onda to stavim u fioku, ne zanosim se. Čekam posle drugu ulogu i zato bih voleo da naredna bude zahtevnija od Kaspara, da se još više mučim, i da napredujem i sazrevam, jer glumac dok je živ uvek otkriva i uči nešto novo.

O pohvalama koje je dobio nakon premijere, nerado govori. Ipak, izdvaja da mu podrška Dragana Mićanovića mnogo znači.

– Dao mi je vetar u leđa i ohrabrenje. A jedan čovek iz pozorišta mi je rekao da sam napravio ulogu koju je kasnije trebalo da dobijem, sa nekih 35-40 godina i rekao mi: “Kako misliš i šta ćeš dalje da radiš, postavio si ovom ulogom visoko lestvicu“. Teško je, zato kažem, bilo bi dobro sada nešto teže, ali ne znam šta je to. Znate, treba opravdati da budete član JDP i sve te glumce, velikane koji su deo ovog teatra. Glogovca koji je držao repertoar i bio stub te kuće.

Predstava „Kaspar“. Foto: Nebojša Babić

Miodrag Dragičević priznaje da je zaljubljenik u svoj posao, a ono što posebno voli jeste upravo rad u teatru.

– Volim i film, da stanem u kadar, ali pozorište je nešto što je u dosluhu sa nekim višim silama, što osećam kada igram. Taj osećaj da kada uspeš publiku da izmestiš u taj svet koji se odvija na sceni, onda znaš da je posao dobro urađen. Sve se to oseća a mene čini srećnim.

Serija “Čizmaši“ gde je igrao mladog vojnika, otvorila mu je vrata i u filmskom i u pozorišnom svetu. Tada je, ističe, upijao glumu Aleksandra Berčeka koji mu je bio glavni partner.

– Dosta vremena sam proveo sa njim, nekih 76, 77 snimajućih dana. Pažljivo sam pratio kako igra u krupnom kadru, kako u totalu. U pozorištu od glumaca koje sam mogao da vidim u predstavama koje su bile magične za mene su Glogovac u „Hadersfildu“ i „Šinama“, pa Mićanović, Madžgalj, i drugi glumci koje prave bravure i može mnogo toga da se nauči.

Miodrag Dragičević Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

Uskoro ćemo ga gledati u serijama “Pevačica“ i “Nečista krv“, a priprema još jedan projekat o kojem trenutno ne može da govori.

– Biće to nešto drugačije od ovog što sam radio, ali o tom potom. Danas ni filmofili ne bi znali da daju ni približno tačan odgovor na pitanje koliko se sada filmova i serija snima u Srbiji, šta se sprema, šta se emituje na kom kanalu. Naravno da je dobro da imamo posla, ali ta hiperprodukcija serija dovela je do toga da su glumci ukalupljeni. To je sigurno ušteda i u vremenu i novcu, pa nas zovu za slične uloge. I onda, daj mi Mišu ćelavog s ožiljkom da igra buntovnika ili nekog momka sa ulice – objašnjava s osmehom mladi glumac koji se nada da će pozorišta od ponedeljka opet da rade jer jedva čeka da nastavi da igra Kaspara, ulogu koja će definitivno obeležiti njegovu karijeru.

Komentari

Vaš komentar