"Čitati, čitati, čitati. Jer život nije dovoljan", reči su posvete Arijane Harviks, koja se smatra jednim od najradikalnijih glasova nove argentinske proze, s prve stranice njene knjige "Crkni, ljubavi".

Piše Sanja Urošević, KROKODILova novinarka na dan

Roman „Crkni, ljubavi“ objavljen je 2012, preveden na više od dvadeset jezika i dobitnik Nagrade za knjigu godine argentinskog lista „La Nación“. Harviks je spisateljica, dramaturškinja i prevoditeljica s biografijom koja uključuje i romane „La débil mental“ (2014), „Precoz“ (2015), „Degenerado“ (2019). Njena dela su adaptirana za film i pozorište.

Videti Arijanu u sklopu 14. Festivala Krokodil, koji je održan krajem juna u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, bila je magija. Prirodna je, pristupačna, iskrena, ali tera nas da zastanemo i razmislimo kako bi se vratili sebi. Do kasnih dvadesetih smatrala je sebe gubitnicom, i iz bunta odlučila da bude nešto drugo. Zato na početku razgovora za Nova.rs Harviksova ističe da je ključ, kako u književnosti tako i u životu, nastavak emancipacije.

– Kao što kaže Niče, doći do toga da postanemo ono što jesmo. To može delovati glupo, ali suština je živeti mimo datih uloga, nevažno da li ste u braku, gradu, da li imate decu… Ja imam 44 godine a i dalje sam u procesu emancipacije i oslobađanja. Na isti način, svi moji junaci se bore za taj vid slobode, to je jedini način da ne istrunu.

Glavna protagonistkinja romana „Crkni, ljubavi“ je suprotnost ženi sa sela, zbog čega joj je, kako naglašava Arijana Harviks, teže:

– Ona je strankinja svom mužu, svojoj porodici… Strankinja je tom selu u kome živi ali i kulturi sela. Ona je strankinja i time što ne govori njihov jezik. Strankinja je sama sebi. Sve su to konflikti unutar jedne ličnosti, pa često sebe ne prepoznaje. Sve je to alijenacija – kaže Harviksova.

Ne voli da je predstavljaju kao feminističku autorku. Roman „Crkni, ljubavi“ nije roman o postporođajnoj depresiji, već o borbi da se gleda izvan nametnutih normi, da se vidi čovek i njegova izgubljenost. Glavna junakinja njenog romana se može okarakterisati kao žena s postupcima muškarca, što je način da se društvu i etiketiranju kaže ne. Međutim…

#related-news_0

– Zbog toga je to isto društvo zatvara u neki vid doma, koji je eufemizam za sanatorijum. To je njihov način da se ona umiri i utiša, zbog toga joj stalno ponavljaju: smiri se, smiri se… Uvek je tako, kada se neko buni, bilo da se radi o muškarcima ili ženama, mada uglavnom ženama, proglase ga ludim. Borba junakinje je u tome da ne svede svoj život na to da bude samo majka i žena – objašnjava autorka.

Posebna veza imeđu festivala Krokodil i Arijane Harviks jeste zanimanje za ulogu i položaj manjinskih grupa.

– U svim epohama marginalne grupe su doživljavale odbacivanje. Oni su autsajderi, isto kao i svi moji junaci. A biti autsajder znači platiti visoku cenu u životu, žene su nekada iz istih razloga bile spaljivane, mučene. Ali to je cena koja se mora platiti, sloboda uvek ima cenu. Drugačije nije moguće. Cena za moju junakinju jeste što ostaje bez deteta u nekom trenutku. Suština je pristati na samoću i razmišljanje u usamljenosti van čopora i grupe. Pravi intelektualac je onaj koji nastavlja da radi ono što radi odvajajući se od mase, prihvatajući rizik odbacivanja i proterivanja.

Sanja Urošević, KROKODILova novinarka na dan
*Projekat Novinar na dan – Novinari protiv rasizma se realizuje kao deo projekta Reporting Diversity Network 2.0 koji finansira Evropska unija.

Bonus video: Vladimir Arsenijević o festivalu KROKODIL