Čovekoljublje bez granica: Obeleženo 120 godina Kola srpskih sestara

Skupu su prisustvovali Njegova svetost patrijarh Porfirije, prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević, beogradski nadbiskup Laslo Nemet, predstavnici drugih verskih zajednica, kao i brojnih udruženja.

Kolo srpskih sestara je srpsko žensko nacionalno-feminističko, kulturno-prosvetno, patriotsko i humanitarno društvo. Na ideju o osnivanju ženskog udruženja sa ciljem jačanja nacionalne svesti, pomoć ugroženima, bez obzira na nacionalno i versko opredeljenje, došla je slikarka Nadežda Petrović, koja je sa Delfom Ivanić, ženom tadašnjeg srpskog konzula u Skoplju, pokrenula okupljanje uglednih žena. Osnivačka skupština održana je na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1903, u sali restorana “Kolarac” pred oko tri hiljade žena. Među osnivačima ističu se Mejbel Grujić, supruga Slavka J. Grujića, Blanš Vesnić, supruga Milenka Vesnića, Draga Ljočić, Anđelija Stančić...Ime udruženja dao je Branislav Nušić, koji je sa Ivanom Ivanićem napisao i prva Pravila Kola srpskih sestara. Za prvu predsednicu Kola je izabrana Savka Subotić, koja je imala veliko iskustvo na polju afirmacije srpskog nacionalnog identiteta i humanitarnog rada. Za potpredsednicu je izabrana Delfa Ivanić, a za sekretaricu Nadežda Petrović. Udruženje je ubrzo postalo masovno, imalo je 167 odbora a vremenom, tačnije po izbijanju Drugog svetskog rata, ogranci su se osnivali širom dijaspore.

Veličanstven je istorijat Kola srpskih sestara. O tome je u uvodnoj reči na Svečanoj akademiji govorila Danijela Krunić, predsednica KSS, posebno se osvrnuvši na osnivačice, doprinos članica u najtežim trenucima srpskog roda tokom ratova, i na dobročinstva koja su činila i u miru. Svoj govor je završila citirajući velike Savke Subotić, koji je, kako je rekla, savremen i poučan:- Svaki narod koji teži kulturnom napretku mora uvek početi od deteta. Od načina odgajanja i obrazovanja dece zavisi njihova budućnost, i budućnost naroda iz koga su potekli.

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je u svom obraćanju istakao da je veoma ponosan na rad svoje babe Marije što je bila pokrovitelj Kola srpskih sestara, na njen humanitaran rad, i čestitao je veliki jubilej članicama. Njemu je uručen prvi primerak redizajnirane monografije „Kolo srpskih sestara i kraljica Marija”, Ljiljane Šulović Milojević i Budimira Pavlovića.Posle poluvekovnog, nasilno prekinutog rada, u vreme SFRJ, Kolo je obnovljeno pre 33 godine na inicijativu dr Ljiljane Milojević Šulović. Ona je smatrala da žene koje napune 40 godina, kad znaju ko su, šta su, kad su se ostvarile na privatnom i poslovnom planu, treba da dižu oči prema nebu i stave se u službu nesrećnima i potrebnima. Osnivačka skupština je održana 2. aprila 1990, kada je okupila nekoliko plemenitih beogradskih dama vođenih željom da ožive tradiciju dobrovoljnog, milosrdnog rada. Tada su oblasne organizacije Kola počele da deluju u okviru eparhija Srpske pravoslavne crkve.

- Od svog osnivanja Kolo srpskih sestara je pokazalo istinsku i pravu društvenu odgovornost i angažovanost. Činjenica da je Presveta Bogorodica njegova pokroviteljica ukazuje na mnogo uzvišeniji smisao i značaj samog Kola i samih sestara, i više od toga, sam značaj žene. Ne postoji uzvišenija i značajnija ličnost od Presvete Bogorodice i ona je postavila temelje afirmisanja lika žene u najboljem smislu te reči. Ona je okupila apostole, muškarce, i sa ženama mirosnicama bila apostol apostola. Najvažniju vest su prenele žene koje u njoj imaju svoga pokrovitelja. Sama reč kolo koja se nalazi u imenu udruženja, sabora žena, otkriva i prirodu tog društva. Kolo nikada ne igra pojedinac, uvek je držanje za ruku mnoštva ljudi koji se jedni na druge oslanjaju i otrkivaju antropološku istinu da je čovek čoveku potreban. Neka kolo sve veće bude, da uvek budemo jedno u dobru – rekao je, između ostalog, u svojoj besedi patrijarh Porfirije.

Čini se da je ovaj događaj posebno bio emotivan za ministarku kulture Maju Gojković, koja se obratila probranim rečima.- Kolo srpskih sestara dalo je nemerljiv doprinos izgradnji i jačanju našeg nacionalnog i kulturnog identiteta. Negovanje ideje dobročinstva, rodoljublja i nesebične brige za drugog, bilo je i ostalo jedan od stubova naše tradicije i blistavi svetionik vrhunskih moralnih načela. Za naš narod i državu dobrim delom i zbog toga važno što se članice Kola i danas, kao što su to činile i pre više od jednog veka, posvećeno i predano bave humanitarnim radom i delatnostima vezanim za kulturu – podsetila je Gojković, a na kraju govora rekla:- Kolo je istim putem nastavilo i nakon obnavljanja rada pre nešto više od tri decenije. Lično sam, s obzirom da je moja majka Savka Gojković do kraja života aktivno bila uključena u rad Kola srpskih sestara Eparhije bačke, bila svedok koliko je ono u protekle 33 godine učinilo za srpski narod i kulturu, deleći sudbinu naroda kao i uvek tokom svog postojanja. Time je Kolo srpskih sestara još jednom pokazalo da su činjenje dobrih dela i nesebična briga za drugoga, kao vanvremenske kategorije, među najvažnijim odlikama srpskog naroda - zaključila je Maja Gojković.

Program je vodila dramska umetnica Tanja Bošković, a učestvovali su dr Jasmina Milanović, naučni saradnik Insituta za savremenu istoriju, Nebojša Nušić, direktor Fondacije “Nušić” i glumac Tihomir Stanić. Muzički program su uveličali Hor OMŠ “Vladimir Đorđević”, udruženje za očuvanje tradicionalne narodne muzike – Rastislav Blagoojević i “Gledanice”, Klub istorijskog plesa…

Bonus video: Plava izložba za osobe sa invaliditetom