0
Serija razgovora "Dijalozi o principima i društvenom ugovoru u umetnosti" biće nastavljena 25. februara u 19 časova u Bioskopu Balkan kad je zakazan susret Nemanje Mate Đorđevića i Branka Miliskovića.
Nakon Uroša Đurića i Branislava Dimitrijevića, Branko Milisković, koji je u saradnji s Fondacijom Saša Marčeta, inicirao seriju razgovora, ovoga puta će „debatovati“ s Đorđevićem.
Nemanja Mate Đorđević i Branko Milisković u Bioskopu Balkan razmeniće mišljenja o tome kako se kao dvojica nezavisnih umetnika, pripadnika iste generacije suočavaju sa sličnim problemima i izazovima iako deluju u različitim oblastima.
Tokom diskusije otvoriće značajna pitanja. Među njima su – „ugovor“ između umetnika i društva u kojem žive i stvaraju, i obaveze i odgovornosti koje bi svaki umetnik trebalo da preuzme, a razmatraće i umetnička i životna iskustva iz pozicije umetnika srednje generacije, pa galerijski i esnafski sistem, fenomen izopštenja, percepciju spram establišmenta.
Govoriće i o značaju umetnosti i umetnika u savremenom društvu, kao i o načinima na koje umetnici mogu uticati na društvene promene.
– Dijalozi su važni kako bismo imali mogućnost da razmenimo mišljenja – kako bismo došli do nekog konsenzusa. Jer, ako postoje dva monologa, onda ćemo se samo sudarati – ništa nećemo uraditi – kazao je, uoči dijaloga u Bioskopu Balkan, u emisiji „Pokreni se“ televizije Nova Milisković.
Za dijaloge u Bioskopu Balkan uvek bira samostalne umetnike koji su, prema njegovim rečima, na najnižoj lestvici:
– Biti samostalni umetnik u pozorištu ili u muzici je malo drugačije. Tu, ipak, postoje strukture, kuće koje primaju te umetnike, a likovni i vizuelni umetnici su bukvalno prepušteni sami sebi. Nalaze se na vetrometini. I pitanje je gde se može naći angažman za takvog samostalnog umetnika. Gotovo da ne postoji zaposlen samostalni vizuelni umetnik, osim ako to nije u obrazovanju – objasnio je Milisković.
Nakon dvadesetak godina bavljenja umetnošću podseća da je sve što je radio bilo fokusirano na „tri tela“ – političko, socijalno i militarno:
– Ispitivanje sva tri tela je jako važno u domenu performansa. Moram da istražujem i razna druga politička tela. Recimo, kad sam radio svoj performans „Appointed“ zbog novog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, gledao sam sate i sate materijala. Na primer, Margaret Tačer i njenih govora, davanja izveštaja u parlamentu. Morao sam da istražujem i Gebelsa, Hitlera… Političko telo je neverovatno inspirativno, ali upravo zbog toga što ima veliku moć može da proizvede i ozbiljne probleme – naglasio je Branko Milisković, kojem je najvažnije da u svom radu bude „pronicljivo biće“ koje živi u momentu i pokušava da skrene pažnju na određeni trenutak.
Inicijativa „Dijalozi o principima i društvenom ugovoru u umetnosti“ ima za cilj uspostavljanje javnog razgovora kao platforme za razumevanje pozicije samostalnih umetnika; kroz upotrebu dijaloga u istraživanju i evidentiranju problema koji se javljaju od administrativnih, strukovnih do regulacije konkursne politike i podjednakih prava, podsećaju organizatori uz poruku da je neophodno da se „čuje glas umetnika“.
Bonus video: SNP performans
