Branka Katić o predstavi sa izbeglicama: Plakale su od sreće

Glumice u predstavi bile su žene iz Avganistana, Irana, Sirije trenutno smeštene u izbeglički kamp u Krnjači. Novopečene glumice nisu mogle da sakriju sreću što su bile deo ove priče koja im je, kako su rekle, dala krila.Shuhaiba, Sahar, Shukria, Tiba, Baraa, Faranush, Masoma, Afroz i mala Helma odvele su nas na neobično putovanje, satkano od njihovih sećanja, maštanja i snova, o čežnji za izgubljenim i nadanju za boljim životom. Ovu nežnu priču o svojim životima, koju je napisala Dara De Luka, prikazale su poetično, osećajno i duhovito na sceni, izazivajući suze, smeh i buran aplauz u publici.- Ponosna sam i srećna na ovo što smo uradile. Bio je to delikatan i zahtevan proces, ali prepun istinske želje da im se pomogne da se izmeste makar na tren iz sive svakodnevice uz mnogo promišljenog truda i ljubavi - otkriva nam Branka Katić, koju je čekalo posebno iznenađenje posle predstave kada joj je mladi student slikarstva Reza Sharifi iz Avganistana (o kojem smo svojevremeno pisali), u znak zahvalnosti, poklonio njen portret koji je nacrtao.

- Žene, sa kojima smo radile hrabre su, izuzetne i prelepe. Nikada pre nisu glumile. Pazili smo ih i mazili, dolazile su i sa decom. Komuniciralo se na dva jezika, farsi i arapskom, a Dara na srpskom, tako da smo imali razne prevodioce - priča Branka i dodaje s osmehom:- Nekada je probna sala izgledala kao igralište, jer se događalo da deca izađu na scenu da traže mame, pa smo onda angažovali i ljude koji su brinuli o njima i animirali ih dok majke probaju svoje uloge. Nama je bilo važno da imaju prostor u kom se osećaju bezbedno, da mogu da se igraju, da bude lakše njihovim napaćenim dušama i da sva ta neizvesnost, koja ih u životu čeka, makar na sekund bude sklonjena u stranu.Premijerno izvođenje, koje je nagrađeno stajaćim ovacijama, bilo je povodom svečanosti obeležavanja Svetskog dana izbeglica i 45 godina rada UNHCR u Srbiji. Ovo je bio centralni deo programa u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.- Kao umetnik, ne umem drugačije nego da idemo onim putem koji je meni poznat. A kako je pozorište lekovito od kada je sveta i veka, i za učesnike i gledaoce, nisam imala dilemu da treba da napravimo pozorišnu radionicu. Još u februaru na prvom sastanku sa Frančeskom Boneli, šeficom Predstavništva UNHCR kod nas, predložila sam da radimo pozorišnu radionicu, jer znam koliko teatar može da nas zamašta i izmesti iz realnosti. Pomislila sam da bi to bilo dobro za ljude, koji čekaju azil ili su u tranzitu kroz našu zemlju, da izađu iz svojih centara i da se bave umetnošću - priča poznata glumica.

Kada je, kako kaže, dobila Frančeskin pristanak, rešila je da okupi najbolji tim, koji će razumeti ovu misiju i dati sve od sebe da do kraja ostvare cilj.- Ako ne možemo da im damo svu sreću ovog sveta, koju im najiskrenije želimo, ako ne možemo da im damo mir zbog svega što su prošli i zbog neizvesnosti koju još uvek prolaze, želeli smo da im stvorimo neke trenutke radosti i da im vratimo veru u ljude. I to se i dogodilo. Pozorište je vremenom postalo naše gnezdo, naša kuća, utočište u koje smo se sklonili od svega - objašnjava Katić, koja je u svoj tim pozvala dve izuzetne umetnice.Predložila je odmah Daru De Luka, sa kojom je studirala glumu a koja je potom završila i pozorišnu režiju.- Ona ima beskrajno mnogo ljubavi i saosećanja prema drugima i uvek je zaigrana nečim a pritom je najduhovitija žena na planeti. Plus detaljno voli da istražuje razne zemlje širom sveta, pa je sada zaronila u istoriju, kulinarstvo, poeziju, muziku Bliskog istoka. Dara često piše komade koje režira i ima iskustva u radu sa ljudima koji nisu profesionalni glumci.

De Luka je, nastavlja Branka, pisala tekst i režirala komad o odrastanju "Legenda o tebi” u saradnji sa polaznicama baletske škole Ašhen Ataljanc, a potom i "Gospođe" u kojem su akterke dame starije od 65 godine. U njenoj biografiji su i predstave "Baš bajka”, "Pista za Šeherezadu”, "Jelisavetini ljubavni jadi”...- A onda sam nazavala dragu kostimografkinju Ljiljanu Petrović, divnu umetnicu, profesorku na Fakultetu primenjenih umetnosti, jer sam znala da će srcem i dušom i svojim neverovatnim talentom dati sve od sebe da ove radionice budu još jedan korak više. Za ovu predstavu je radila kostim i scenografiju.Ljiljana je, podseća Katić, autor kostimografije za više od 150 pozorišnih predstava, kao i za brojne filmove među kojima su "Otac", "Krugovi", "Falsifikator", "Klopka", "Apsolutnih sto", "Mali svet", "Munje", "Kad porastem biću Kengur", "Turneja", "Nož" … I dobitnica niza nagrada i priznanja ne samo kao kostimograf, nego i kao umetnica čiji se radovi nalaze u muzejskim kolekcijama širom sveta.Organizacija bila je poverena Loli Joksimović koja već godinama radi projekte sa izbeglicama pri CZKD-u gde su se inicijalno probe održavane.Cilj pozorišne radionice je već ostvaren, a ono što je najvažnije - nastaviće rad i u budućnosti.- A uradili smo još dosta toga. Na ideju Ljiljane Petrović ostvarena je saradnja UNHCR sa našim umetničkim fakultetima. Ostvarena je saradnja sa FPU i Fakultetom dramskih umetnosti (FDU), potpisani su i ugovori, tako da će naši studenti na raznim projektima biti uključeni u rad sa izbeglicama. Mnogo toga imamo u planu, kao i odličnih ideja i uz podršku UNHCR-a imamo i mogućnost da ih ostvarimo - zaključila je Branka Katić.