1
Mnogo mi znači ova nagrada, jer smo mi mnogo mnogo voleli Mucija i počastvovana sam što je Miloš dobio priznanje koje nosi njegovo ime. Srećna sam i zbog svog deteta i zbog Mucija koji nas gleda odozgo, grlim ga i ljubim, rekla je za Nova.rs glumica Danica Maksimović, majka reditelja Miloša Lolića, koji je juče ovenčan bijenalnom Nagradom "Ljubomir Muci Draškić".
Nagrada se dodeljuje za izuzetan rediteljski pristup u radu sa glumcima i kreativno rediteljsko ostvarenje.
Loliću je priznanje pripalo za režiju predstave „Kaspar“ Petera Handkea u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, a svečanost je tradicionalno upriličena na Mucijev rođendan, 20. juna, u njegovom Ateljeu 212, gde je režirao kultne predstave i bio upravnik 12 godina.
Lolić se trenutno nalazi u Beču, a ovom događaju su prisustvovali njegovi roditelji.
– Imali smo specifičan odnos prema Muciju, izuzetno poštovanje i ljubav, i mislim da je takav odnos bio i Milošev sa njim još dok je bio njegov student. Zaista smo uzbuđeni, a to se videlo i tokom njegovog obraćanja iz Austrije, poznajem svoje dete.
Muci je bio poseban i specifičan, dodala je Maksimović.
– Sećam se mnogih naših zajedničkih trenutaka. Recimo, u Šapcu smo radili predstavu „Dama iz Maksima“ i zvao me je da budem gostujuća glumica, dao mi je glavnu ulogu. Ta dva meseca našeg druženja su nezaboravna, često se setim tog vremena.
Miloš, kako nam je rekla, u retkim trenucima može da napusti Austriju, gde radi već deset godina.
– I baš sada je režirao „Kaspara“, i divno se poklopilo da je to ta godina kada se dodeljuje ova nagrada. Drago mi je što je žiri prepoznao njegov rad, Ceca (Bojković, prim.aut) je bila na premijeri, Tika (Stanić) mi je rekao da je to specifično težak tekst, i mnogo hvala kolegama što su mu dodelili ovo važno priznanje – kazala je Danica Maksimović.
Glumac Tihomir Tika Stanić, jedan od članova žirija za dodelu ovogodišnje Nagrade „Ljubomir Muci Draškić“, prisetio se za naš portal prvog susreta sa Milošem Lolićem.
– Znam ga kada je bio malo dete, a upoznali smo se u Pozorištu na Terazijama gde sam davno igrao sa njegovom majkom. Pojavio se u garderobi, među kostimima, i kada je provirio, rekao sam mu: „Ja sam Tika“, a on je odgovorio: „Ja sam Mika“. Bio sam svedok, savremenik, kada je dogovarao ovde predstavu „Velika bela zavera“ po tekstu Dimitrija Vojnova, u Ateljeu, kada je počinjao kao reditelj. Pratim njegov rad i on sobom čini čast ovoj nagradi. Baš sam srećan što je Miloš laureat. Ostvario je velike uspehe u Evropi, ali jedan je od onih ljudi koji dokazuju da ipak vredi se baviti ovim poslom.
