Najpoznatija braća savremenog Holivuda, čudaci američkog filma, postmoderna na nov način, samo su neki od opisa koji su najčešće "lepljeni" uz imena potpisnika ostvarenja "Krvavo prosto", "Barton Fink", "Fargo", "Veliki Lebovski", "O brate gde si", "Nema zemlje za starce" - Džoela i Itana Koena.
Više od tri i po decenije braća Koen bili su nerazdvojni. Od filma „Blood Simple“ (Krvavo prosto), prvog kojeg su potpisali zajedno 1984, funkcionišu gotovo kao jedno. Zajedno rade scenarija, zajedno biraju glumce, saradnike, zajedno režiraju, a zajedno i žiriraju…
Posle 37 godina to jedinstvo je prekinuto. Prvi put jedan od braće, Džoel krenuo je u solo kinematografske vode. I bez trunke pomoći Itana pred publikom će se uskoro naći njegov prvi samostalni dugometražni film „Tragedija Magbeta“ (The Tragedy of Macbeth), rađen po motivima čuvene Šekspirove tragedije.
Još kada je objavljeno da se slavni filmski tandem razišao, mnogi poštovaoci rada braće Koen zapitali su se šta se desilo? Iako obojica dele gotovo istovetne poglede na umetnost, naročito filmsku, razlog je jednostavan – Itan je poželeo da radi nešto drugo. To su reči dugogodišnjeg saradnika braće Koen, kompozitora Kartera Barvela, koji je u intervjuu za „Kolajder“ kazao kako između braće nije bilo nikakve velike svađe, niti kreativnih razmirica posle skoro četiri decenije zajedničkog rada.
„Itan nije hteo da radi film. Ali, kada sam ga video, nakon što se Džoel pripremao za početak snimanja u Los Anđelesu, rekao mi je kako se oseća tako čudno. Jer, eto Džoel se sprema da snimi film bez njega“, prisetio se Barvel, koji je komponovao muziku za sve filmove braće Koen, i nastavio rad sa Džoelom u njegovoj prvoj solo avanturi.
A šta je to poželeo Itan? Pa, da se malo odmori od kamere – tako je bar izjavio za „Los Anđeles tajms“. Umesto velikog platna, posvetio se pozorišnoj sceni.
– Sa filmovima se osećam potpuno komforno. Moj brat i ja smo počeli da snimamo filmove još kao klinci. Ali, pravljenje filmova je tako tehnička stvar. A pozorište je sušta suprotnost, jedna fluidna, osetljiva stvar, gde je sve uvezano i jedno na drugo utiče – kazao je Itan za „LA tajms“.
Prisetio se kako ga je pozorište, kada se prvi put susreo sa njim, uplašilo. Bilo je to kada su ga roditelji kao klinca odveli u Teatar Gutri u Mineapolisu, ali ga je to velelepno zdanje, taj „hram umetnosti“, kako ga je nazvao, zastrašilo.
No, kada se preselio u Njujork, teatar je strasno zavoleo i žudeo da se oproba na pozorišnim daskama.
I kako se rastao od filma i brata Džoela, tako je napisao dramu „A Play is a Poem“ (Komad je poema). Zamislio ga je kao odavanje počasti pozorištu. I ne samo što je napisao komad, već ga je i postavio na scenu krajem 2019. u losanđeleskom pozorištu „Mark Tejper forum“. Trebalo je da se izvodi čitave prošle godine, no pandemija je sve planove zaustavila.
Iako je sa bratom ranije potpisivao neke radio drame, ovo je bio njegov prvi pravi teatarski debi. I dok je, zajedno sa tri godine starijim bratom bio poznat po tome što nikada nije gledao svoje filmove nakon okončanja montaže, izvođenje svog pozorišnog komada je gledao kad god je mogao.
– Nisam mogao da se oprostim od glumaca… Sve čega sam se plašio, ispalo je suprotno, sjajno – priznao je losanđeleskom dnevniku, otkrivši da je u duboko „u raljama“ pisanja novog dramskog komada, kao i da će možda napisati mjuzikl, „ukoliko neko drugi napravi muziku“.
A, dok je Itan otkrio čari pozorišta, Džoel je ostao dosledan svojoj ljubavi prema magiji filma. No, njegovo prvo samostalno rediteljsko ostvarenje prolazi sve vreme kroz trnovit put. Samo snimanje je u više navrata prekidano. Počeo je sa radom 7. februara prošle godine, snimajući ga u crno-beloj tehnici kako film niko ne bi „vezivao za realnost“, ali već u martu sve je stalo zbog pandemije. Nastavio je sa snimanjem prošlog jula, a kada je konačno završio montažu pretrpeo je još jedan udarac. Glavni producent filma, sa kojim je radio na ostvarenju „Nema zemlje za starce“, Skot Rudin, optužen prethodno za zlostavljanje i fizičko maltretiranje saradnika, povukao se.
Još uvek se ne zna tačan datum premijere, osim da će film najpre zaigrati u bioskopima, nakon čega će biti omogućen strim na kanalu Epl plus TV.
I s obzirom na to da su tokom čitave karijere braća Koen retko menjali ekipu sa kojom su radili, ispred i iza kamere, za sve stare saradnike filmske braće bio je izazov i veliko prilagođavanje raditi u „okrnjenom sastavu“.
„Sve je bilo drugačije za sve nas. Uprkos promeni, mislim da će gledaoci i u ovom filmu prepoznati dobro znan glas, vizuelni stil Koenovih“, kazao je, kako je preneo magazin „Far aut“, kompozitor Barvel.
Možda hvatanje ukoštac sa čuvenom tragedijom Vilijama Šekspira nije nešto na šta bi se neko kladio kada su Koenovi u pitanju. I dok Džoel nije želeo da otkriva detalje, Barvel je zato pojasnio da je Magbetova priča toliko poznata da tu nije moglo mnogo da se menja:
„Neće biti iznenađenja u samoj priči, već u načinu na koji je film snimljen i stvarima na koje smo stavili akcenat i specifičnom uglu posmatranja tragedije“.
I kad smo već kod novih početaka, ovaj film je debi slavnog holivudskog glumca Denzela Vošingtona kod jednog od braće Koen. Takođe, Vošington se prvi put u bogatoj karijeri oprobao i u ulozi Magbeta, tog Šekspirovog zlikovca, ubice.
Ostatak glumačke ekipe već je proveren kada je ovaj sineasta u pitanju. Lejdi Magbet, jedan od najsnažnijih ženskih likova iz pera Šekspira, tumači supruga Džoela Koena Frensis Mekdormand, koja je nedavno ponovo ovenčana Oskarom za glavnu žensku ulogu u filmu „Zemlja nomada“ Kloi Žao.
Kralja Dankana, tu tragičnu ličnost, tumači Brendan Glison, koji je prethodno odigrao fantastičnu ulogu u ostvarenju Koenovih „Balada o Basteru Skragsu“. Još jednu upečatljivu ulogu u tom specifičnom vesternu Džoela i Itana, glumca bez ruku i nogu koji recituje Šekspira i citira Bibliju ostvario je Hari Meling, koji se na filmskom platnu proslavio u franšizi „Hari Poter“. I, naravno, ponovo sarađuje sa Koenom.
I dok je Džoel Koen tajnovit kada je u pitanju njegov samostalni debi, ostale su upamćene reči sineaste da će u njegovom viđenju čuvena drama biti „triler čiji sat dramatično otkucava“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare