0
Publika će imati priliku da vidi naše najdragocenije eksponate na izložbi „120 predmeta za 120 godina“, a prvi put će biti izložena i dela Paje Jovanovića i Uroša Predića, najimpresivniji primerci pirotskog ćilima, a predstavićemo i monografiju, kaže za Nova.rs Jelena Medaković, direktorka ove ustanove
Baš na rođendan, 15. oktobra, Ivo Andrić u tumačenju Tihomira Stanića “pozdraviće” goste u ambijentu svog stana, a sutradan u Salonu Muzeja grada Beograda biće otvorena i izložba „120 predmeta za 120 godina“. Prikupljeno je neprocenjivo bogatstvo, a mi ćemo povodom ovog važnog datuma predstaviti najvrednije eksponate, kaže za „Novu“ Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, koji slavi značajan jubilej – 120 godina postojanja, i dodaje:
– Ovaj jubilej je vredan za grad, zemlju, ali i naše okruženje. Sve kolege sa prostora bivše Jugoslavije upućuju nam čestitke i uključiće se svojim radom u program proslave.
U petak, 20. oktobra, poseban događaj je prvo iznošenje biste imperatora Marka Opelija Makrina, na samo četiri sata, u zgradi u Resavskoj ulici. Na svetu postoje samo dve glave ovog imperatora, jedna kamena u Americi, i livena, koja je kod nas. To je predmet neprocenjive materijalne i istorijske vrednosti.
– Njegova bista se nalazi u našoj zbirci od kraja šezdesetih godina, a pronađena je tokom iskopavanja u Boleču – napominje Medaković.
Ukazuje da su u januaru uz slogan „Prvih 120 godina“ započeli obeležavanje jubileja, ali od 16. do 20. oktobra su udarni dani proslave:
– Predstavićemo i monografiju, a srećna okolnost je da sledi Sajam knjiga, gde ćemo punu pažnju dati našim edicijama. Monografija je izuzetno izdanje, dvojezično, sa svim najznačajnijim i estetski vrlo vrednim artefaktima i kolekcijama koje Muzej baštini. Uvek moram da naglasim da se radi o kompleksnoj, najvećoj ustanovi tog tipa na našim prostorima i nije lako raznorodni materijal objediniti, i to je najlepši katalog i zbornik svega onoga što mi imamo. Dizajnerka monografije je Isidora Nikolić, zahvaljujući njenom sofisticiranom, svedenom grafičkom pristupu, lepota svih naših predmeta će još više doći do izražaja.
U Konaku kneginje Ljubice se nastavlja priča o 120 predmeta, gde je akcenat na razvoju grada i urbanizmu. Na tom mestu biće izložen Nadvratnik despota Stefana Lazarevića iz 1410. godine, a 19. oktobra u kneginjinom vrtu, biće otvorena izložba „Vladarke i supruge“. Izložba donosi biografske podatke i zanimljivosti iz života supruga srpskih vladara iz dinastija Obrenović i Кarađorđević, ilustrovane fotografskim materijalom koji posetiocima treba da približi ove dame i njihove priče.
– U Zavičajnom muzeju Žarkova biće izloženi najimpresivniji primerci pirotskog ćilima, a u Muzeju Banjičkog logora biće izložba „Oslobođeni grad Beograd 1944“, koja sadrži veliki broj fotografija i materijala stradalih i onih koji su preživeli. U okviru spomeničkog kompleksa posvećenog Stefanu Nemanji, predstavićemo postavku posvećenu vladarskim zadužbinama, a njene autorke su profesorke Dragana Pavlović i Aleksandra Pučeković.
Muzej poklanja ogromnu pažnju izdavaštvu, između ostalog, i zbog saradnje i razmene sa sličnim institucijama iz okruženja i sveta:
– U prilici smo da posetimo veliki broj muzeja u gradovima u bliskom okruženju i šire, koji su doživeli rekonstrukciju i transformaciju prvenstveno u pristupu publici i prezentaciji materijala koji imaju. To je jako važno, jer materijal koji mi čuvamo i baštinimo ne da ne zaostaje nego smo u velikoj prednosti u odnosu na izuzetno velike ustanove sličnog tipa i jedino nedostaje rekonstrukcija tog objekta na koji toliko dugo čekamo u Resavskoj ulici. A on će svakom posetiocu na pismen, muzejski dobro dizajniran način, hronološki i tematski predstaviti sve što je vezano za Beograd.
Jelena Medaković otkriva da će publika imati priliku da prvi put vidi i umetničko blago iz zbirki za istoriju, savremenu i primenjenu umetnost i kolekciju plakata, koje su u periodu između dva svetska rata i nešto kasnije radili najpoznatiji srpski slikari, među kojima je i Milo Milunović. Ovi plakati na pravi način govore o grafičkom dizajnu, koji je u to doba bio pravo malo likovno remek-delo.
– Takođe, u okviru programa proslave biće izloženo remek-delo Paje Jovanovića, akt njegove supruge Muni, kao i izuzetno viđenje Beograda, koju je sa velikom ljubavlju uradio Uroš Predić. Tu su i izuzetne gravire iz zbirke za istoriju, ali i salon kraljice Natalije Obrenović. Prikazaćemo i kolekciju skulptura manjih dimenzija Mrđana Bajića, sliku „Blagovesti“ akademika Milice Stefanović, koja je i dobitnik Velike nagrade MGB povodom 120. rođendana Muzeja.
U fokusu su i legati koji imaju svoje objekte, ali i oni pokretni, koji nemaju prostor.
– To mi je bio jedan od prioriteta kada sam došla na ovu dužnost. Ali, nisam želela ni da moje četiri godine mandata prođu u iščekivanju odluka koje zaista prevazilaze moje mogućnosti na ovom mestu. Bila sam koncentrisana na obnovu legata, ali ono što je manje vidljivo, a na čemu smo zaista mnogo radili, jeste kompletna konzervacija i restauracija ogromnog broja predmeta u pokretnim legatima. I u Resavskoj je u našem konceptu stalne postavke opredeljen prostor za legatore, gde u nekom budućem planu stoji da ćemo na šest meseci menjati i odati počast svim tim divnim ljudima koji su sve što su imali ili delom zaostavštinu poklonili Muzeju grada Beograda – naglašava Jelena Medaković.
Naša sagovornica ima čvrst stav povodom polemika da li muzeji treba da uzimaju legate, koliko koštaju državu i šta će biti s njima u budućnosti:
– To je muzej održalo od osnivanja 1903., jer je u kontinuitetu obogaćivao kolekciju poklonima među kojima su bila dela neprocenjive vrednosti. Muzej grada Beograda danas ne bi bio ovo što jeste da nije bilo legatora. Najveće mi je zadovoljstvo kada se bavim legatima ljudi koji su kroz istoriju zaboravljeni a mnogo su doprineli. Mnogi nisu imali porodice i ovo je adresa koja brine o njima i onome što su nam ostavili. Nismo svesni kakvi su pojedinci među nama živeli i kako su se svojoj zemlji odužili. Potrebni su depoi, mikroklimatski uslovi da se održavaju. Hiljade predmeta smo restaurirali i konzervirali, nakon desetine i desetine godina, i pripremili za buduću postavku u našoj zgradi u Resavskoj ulici. Ljudi će biti zaista iznenađeni bogatstvom i lepotom svega onoga što je zasada, nažalost, skriveno – istakla je Medaković.
Bonus video: Stara škola u blizini manastira Rača postaje Muzej ćirilice
