Art momenti, banalni raspleti i trivijalne akcije: Kritika filma "Svetlost bledi" Fedona Papamihaela

Piše: Dejan Šapić

Papamihael je snimao filmove Vima Vendersa (“Hotel od milion dolara”), Olivera Stouna (“W”) i Aleksandra Pejna (“Downsizing”, “Nebraska”, “Descendants”…), pa sve do “Martovskih ida” Džordža Klunija i “Ford Ferarija” Džejms Mangolda.

Pored snimateljskog rada režirao je nekoliko naslova. Njegov aktuelni film "Svetlost bledi" 2023. (Gruzija, Albanija, Grčka, Nemačka) za koji potpisuje režiju i fotografiju, deo je Glavnog takmičarskog programa festivala.

Kako je Fedon Papamihael poreklom Grk, za radnju novog filma odabrao je ostrvo na severu Grčke gde na odmor stižu dve Gruzijke iz Kalifornije. Manekenka Klara (Elensio) i njena nova seksualna partnerka - fotografkinja Ela (Nini Nebieridze), koje traže odmor i malo zabave među lokalnim stanovništvom. Putevi im se ukrste sa braćom Altinom i Edijem, ilegalnim radnicima iz Albanije i njihovim neformalnim vođom Vetonom sa minulim zatvorskim stažom (igraju ih naturščici). Oni ne govore engleski i ne razumeju devojke. Zato nastaje niz problema sa fatalnim krajem.

Važan akter je i policajac u ulozi uvek odličnog Makisa Papadimitriua (“Suntan”, “Amerika Skver”). On nam odaje utisak Wannabe pevača Džordž Majkla, a zapravo ograničenih sposobnosti i dometa ispoljava stav lokalne zvezde i nekoga ko može da kontroliše zajednicu.

Prikazana je suptilna biseksualnost i pomalo grub osnos među devojkama, naspram surovosti među mladim Albancima i agresivnog seksa, bilo da je prihvaćen - kada Veton oralno zadovoljava policajca u policijskom autu usred dana ili nasilan kada on u pokušaju da smiri devojku koja je povređena u panici, rutinski siluje u prisustvu brata koji to mirno posmatra.

Surovost kod Albanaca je posledica, kako vidimo, neprihvatanja od lokalnog grčkog stanovništva. Oni im služe da bi radili najteže fizičke poslove. Za neki normalan suživot, kao što je poseta diskoteci zajedno sa drugim turistima, nisu poželjni (“uvek prave neke probleme i ne znaju lepo da se ponašaju”). S druge strane, devojke iz Gruzije koje su nastanjene u USA, svuda su dobrodošle.

https://www.youtube.com/watch?v=lMwrMWXEzFU

"Svetlost bledi" počinje kao nepretenciozni autorski film i vremenom prelazi u žanrovski, onakve kakve smo navikli da gledamo kod ranih radova Pola Šredera i Rodžera Kormana, da bi postao parafraza holivudskim akcionim filmovima u kojima se dešavaju najneverovatnije stvari. A to je da devojka padne u provaliju prostora za lift napuštene zgrade sa visine od 10-15 metara, malo odspava i ujutro pokušava da shvati šta se desilo, dok je razbuđuje mlaz mokraće po licu koju ispušta par spratova iznad mladi Albanac. Da trivijalnost u sceni bude još veća, on mokri tačno između prostora zatvorenih vrata lifta, od mogućnosti da to radi na bilo kom drugom mestu od stotine raspoloživih kvadrata ruiniranih zgrade. Slučajnostima i suludim preokretima nikada kraja do završetka filma.

Izdvaja se prepoznatljiva fotografija i snimateljski rad Papamihaela, kakve smo viđali u nekim njegovim ostvarenjima popot “Nebraske” Aleksandra Pejna. Art momenti, banalni raspleti i trivijalne akcije posebno u drugom delu filma, ostavljaju Papamihaelovo ostvarenje negde na pola puta između autorskog art house filma i spektakularne akcije bioskopskog hita. Što bi rekli: „ni tamo, ni ovamo“.

Film je Glavnom takmičarskom programu festivala na Paliću. Treba ga pogledati n esamo zbog izuzetne fotografije, nego i zbog uloga albanskih naturščika koji su se odlično snašli.

Papamihael je na Paliću novinarima izjavio: „Volim da radim i kao reditelj i kao direktor fotografije“. Svedoci smo da je neuporedivo uspešniji kao direktor fotografije.

Bonus video: Radoslav Rale Zelenović o Festivalu evropskog filma Palić i Bati Živojinoviću