Kada čovek progovori sam sa sobom o greškama koje je pravio, onda put ka starosti postaje bolji i bogatiji, kaže reditelj Andrej Nosov za Nova.rs povodom premijere predstave „Sitnice koje život znače“.
Predstava „Sitnice koje život znače“, po romanu jednog od najpopularnijih savremenih italijanskih pisaca Lorenca Maronea, u režiji Andreja Nosova, večeras će biti izvedena u okviru festivala „Novi Tvrđava Teatar“ u Čortanovcima. Zbog kiše, komad će se odigrati u Novosadskom pozorištu / Újvidéki Színház.
U fokusu ove priče o ljubavi, prijateljstvu i pomoći je penzionisani knjigovođa Čezare Anuncijata, sebični namćor koji pod stare dane dobija želju za korenitim promenama u svom životu.
Predstava „Sitnice koje život znače“ Foto: D.Miljanić/Promo
– To je jedna tragikomedija koja ima elemente različitih žanrova. Promena je ono što ovaj tekst stavlja u prvi plan. Glavni junak, „staro džangrizalo“, odlučio je da različito primeni vaspitne mere koje je koristio, i odjednom počinje da zapitkuje i meša se u život svoje dece što pre nije radio. Tako otkriva tajne o svom životu i suočava se sa činjenicom da je to glavni problem što je kasno upoznao ljude sa kojima živi, koje voli i poštuje, i sa kojima želi da dočeka svoju starost. Potreba da živi drugačije gura ga napred, sve dok ga biološki sat ne zaustavi – objašnjava za „Novu“ Andrej Nosov.
Ono što ga je privuklo da radi predstavu po ovom Maroneovom romanu bila je, kako kaže, tema šta znači život u zajednici – sa partnerom, roditeljima, prijateljima.
– Tokom rada sam se pitao koliko često zaboravimo najbližima da kažemo hvala, izvini, volim te, i da li uspevamo da ispravimo sve greške koje nenamerno pravimo. Jer, iznenadi nas uvek kada neki ljudi prerano odu, ili kada su ljuti ili povređeni. Ova priča budi potrebu da se preispitamo i da prepoznamo one do kojih nam je stalo, u porodici, komšiluku, okruženju. Takođe, bavi se i odnosom društva prema starim ljudima, kao i seksulanim slobodama, izborima koji pre svega žene prave u životu. I otvara pitanje iskrenosti prvenstveno prema sebi, a to nije nimalo lako. Kada čovek progovori sam sa sobom o greškama koje je pravio, onda put ka starosti postaje bolji i bogatiji.
sa probe predstave Predstava „Sitnice koje život znače“ Foto:Promo/Narodno pozorište
Nosov dodaje da mu je najvažnije bilo da u prvi plan stavi odnos roditelja i dece.
– Tačnije, zahvalnost koju bi deca trebalo da imaju za svoje roditelje bez obzira na sve prepreke koje su postojale. Govorim o situacijama koji nisu ekstremi, nego o stalnom malom kućnom ratu koji se vodi. Pitao sam se, koji je to trenutak kada shvatite da argument da ste imali loše detinjstvo ili da ste povređeni nije dovoljno opravdanje za neke vaše postupke i pogreške u budućnosti. To nas sve određuje. I ovom predstavom sam želeo da kažem hvala i svojim roditeljima i svima onima koji su imali tu ulogu u mom životu. To je moj najintimniji odnos prema ovom komadu.
Omaž Branku Cvejiću
Branko Cvejić na probi predstave „Sitnice koje život znače“Foto:privatna arhiva
– Na premijeri u Tivtu smo rekli da je ova predstava omaž Branku Cvejiću. On je bio moj prvi izbor za ulogu Čezarea Anuncijata. Cveja je, inače, bio dobri duh svake predstave koju sam radio, fantastičan partner u pozorišnim procesima i ovo je trebalo da bude naša peta premijera. Kao i uvek, i sada se hrabro upustio u nešto novo, deleći sa svima nama radost pozorišne igre i malo drugačijeg, toplijeg teatra. Uradili smo dve trećine predstave kada je otišao u bolnicu. Ostavio je veliki trag i doprineo je u idejnom smislu da ovaj lik bude nešto drugačiji od onog koji je pisao Marone. Mlađa Andrejević je uskočio u tu ulogu, trebalo je da je igraju u alternaciji a onda nas je Cveja napustio. Međutim, iako možda zvuči paradoksalno, za sve nas koji smo radili ovaj komad, on je i dalje tu, i kad god ga budemo igrali sećaćemo se Cveje.
Predstava „Sitnice koje život znače“ imala je prvo izvođenje 12. avgusta na Festivalu mediteranskog teatra „Purgatorije“ u Tivtu, a publika ju je nagradila ovacijama. Potom je izvedena na smotri umetnosti „Mermer i zvuci“ u Aranđelovcu. Na Sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu, premijera će biti tokom oktobra. U ovoj koprodukciji nacionalnog teatra sa Beo Art-om i Centrom za kulturu Tivat, u dramatizaciji Đorđa Kosića, naslovnu ulogu tumači Mladen Andrejević, a u podeli su Nela Mihailović, Vanja Ejdus, Dušan Matejić, Nina Nešković i Rade Ćosić.
Andrej Nosov Foto: Dragana Udovičić
– Prvi put sam radio u Narodnom pozorištu u Beogradu i zahvalan sam na podršci koju sam imao. Takođe, prvi put sam radio sa Nelom i Vanjom i bio je to stvarno uzbudljiv proces, imali smo veru u ovu predstavu i to zajedništvo, timski rad se oseća. Zato verujem da će i publika da je voli, a to je premijera u Tivtu i pokazala. To je nežna predstava, govori o svima nama i o mogućnosti da možemo da živimo drugačije. Ona nas poziva da zastanemo i razmislimo o svojim postupcima u odnosu na druge ljude – zaključio je reditelj Andrej Nosov.
