Ana Petrović: Nauka je postala deo kulturnog i porodičnog života

Četvrti i do sada najveći Naučni piknik, u organizaciji Festivala nauke i u saradnji sa Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, održava se 29. i 30. maja u Arboretumu Šumarskog fakulteta. Cilj ovogodišnjeg okupljanja, kako navode organizatori, jeste da „održivi razvoj prestane da bude samo teorijski pojam i postane deo naše svakodnevice“. Želja im je da inspirišu posetioce da „uz jednostavne promene u ponašanju značajno smanje svoj negativni uticaj na okruženje“.

O predstojećem, četvrtom Naučnom pikniku razgovaramo za Nova.rs sa direktorkom Festivala nauke Anom Petrović.

Naučni piknik vraća se u Arboretum Šumarskog fakulteta nakon dve godine; koliko je ovaj događaj zadržao dosadašnju formu, a u kojim segmentima je možda evoluirao i „porastao“?

- Naučni piknik se vraća u Arboretum sa istom idejom zbog koje je publika zavolela ovaj događaj - da nauku približimo ljudima kroz neposredno iskustvo, razgovor i boravak u prirodi. Format je ostao otvoren i interaktivan, ali je program značajno porastao: ove godine očekujemo više od 30 postavki, radionica i naučnih demonstracija na otvorenom. Arboretum je važan partner ovog koncepta jer omogućava da se nauka o životnoj sredini doživi u autentičnom prostoru, a ne samo kroz teoriju.

Posle dvogodišnje pauze oseća se i veliko interesovanje porodica, škola i mladih istraživača. To pokazuje da potreba za kvalitetnim sadržajem koji povezuje znanje, prirodu i zajednicu nije oslabila. Sledeći korak je još snažnije uključivanje mladih naučnika u kreiranje programa, jer želimo da Naučni piknik ostane prostor susreta, a ne samo prezentacije.

Ovogodišnji slogan je „Misli zeleno“ - koliko je naše društvo uspelo da evoluira poslednjih godina na polju ekološke svesti i kako u tom smislu vidite dostignuća Festivala nauke i Naučnog piknika, odnosno prostor da se ta svest dodatno podigne?

- „Misli zeleno“ nije samo slogan ovogodišnjeg Naučnog piknika, već poruka da ekologija više ne može biti sporedna tema. Poslednjih godina vidimo da je ekološka svest u društvu porasla, naročito među mladima, ali i dalje postoji veliki jaz između informisanosti i svakodnevnog ponašanja. Upravo zato događaji poput Festivala nauke i Naučnog piknika imaju važnu ulogu: oni omogućavaju da se o održivosti govori jasno, praktično i bez moralizovanja. Ove godine veliki deo programa posvećen je biodiverzitetu, klimatskim promenama i održivim navikama kroz eksperimente i radionice prilagođene svim generacijama. Kada dete samo napravi mini-ekosistem ili razgovara sa istraživačem o kvalitetu vazduha, tema postaje lična i razumljiva. Dugoročno, najveći uspeh ovakvih manifestacija nije broj posetilaca već stvaranje kulture radoznalosti i odgovornosti prema prostoru u kome živimo.

Kroz Noć muzeja i Festival nauke već dugo ste među ključnim inovatorima u našoj zemlji, u načinu na koji se nauka predstavlja i promoviše deci i mladima. Koliko se tokom godina promenila i percepcija ovakvih događaja, odnosno koji su ključni smerovi kada govorimo o daljim inovacijama u pristupu nauci?

- Kada smo, nakon Noći muzeja, pokretali Festival nauke 2007. godine i kasnije Naučni piknik, ideja da se nauka predstavlja kroz iskustvo, igru i direktan kontakt bila je prilično nova u našem javnom prostoru. Danas je percepcija značajno drugačija: publika više ne očekuje klasično predavanje, već aktivno učešće i mogućnost da sama istražuje.

To je možda najveća promena koju smo videli tokom godina. Nauka je postala deo kulturnog i porodičnog života, a ne sadržaj rezervisan samo za škole ili stručnjake. Posebno je važno što mladi danas traže autentičnost i dijalog, pa su ključni pravci daljih inovacija upravo interaktivnost, interdisciplinarnost i povezivanje nauke sa svakodnevnim problemima. U tom smislu, budućnost vidim u manjim, iskustvenim formatima, radu u zajednici i većem uključivanju mladih istraživača kao ravnopravnih sagovornika publici.

Poslednjih nekoliko godina AI je nezaobilazan fenomen u svim segmentima društva, kako kod nas tako i na globalnom planu. Kako vi vidite upliv veštačke inteligencije u kontekstu nauke i naučnog obrazovanja? Da li su veće potencijalne prednosti od mogućih problema i izazova?

- Veštačka inteligencija je već promenila način na koji učimo, istražujemo i pristupamo informacijama, i taj proces će se sigurno ubrzavati. U kontekstu nauke i obrazovanja njen najveći potencijal vidim u dostupnosti znanja i personalizovanom učenju. Danas učenik može mnogo brže da dođe do objašnjenja, simulacije ili dodatnog materijala nego pre samo nekoliko godina.

Istovremeno, AI otvara ozbiljna pitanja o proveri informacija, autorskom radu i kritičkom mišljenju. Upravo zato mislim da ključ nije u tome da li ćemo koristiti veštačku inteligenciju, već kako ćemo naučiti mlade da je koriste odgovorno. Naučno obrazovanje tu ima važnu ulogu jer mora da razvija radoznalost, analitičnost i sposobnost postavljanja pitanja, a ne samo reprodukciju podataka. Ako te vrednosti sačuvamo, potencijalne koristi AI mogu biti veće od rizika, posebno u obrazovanju i popularizaciji nauke.

Koji programi Naučnog piknika će vama lično ove godine biti najzanimljiviji?

- Lično se najviše radujem programima koji spajaju prirodu i eksperiment, jer upravo tu Naučni piknik dobija svoj puni smisao. Posebno će mi biti zanimljive radionice posvećene biodiverzitetu Arboretuma, kao i postavke koje pokazuju kako nauka može pomoći u očuvanju urbanih zelenih površina.

Ove godine imamo i nekoliko programa u kojima posetioci zajedno sa istraživačima mere kvalitet zemljišta i analiziraju biljni svet na licu mesta, što je odličan primer nauke koja izlazi iz laboratorije. Takvi sadržaji ostavljaju snažan utisak jer ljudi odmah vide vezu između naučnih istraživanja i prostora u kome žive. Verujem da će upravo ti programi podstaći posetioce da posmatraju prirodu pažljivije i sa više odgovornosti. Pozvala bih publiku da dođe spremna da pita, istražuje i učestvuje, jer je Naučni piknik zamišljen kao zajedničko iskustvo.