390 miliona dolara samo za Klimta: Ovo je 10 najskupljih likovnih dela u 2025. godini

Gotovo polovina od tih 750 i nešto miliona, zapravo čitavih 390 miliona dolara "otišlo" je na slike iz kičice jednog jedinog umetnika - Gustava Klimta. I to za samo jedno veče! Bilo je to polovinom prošlog meseca u njujorškom ogranku aukcijske kuće Sotbi, kada su prodate čak tri slike slavnog austrijskog likovnog umetnika - Gustava Klimta.

Ispostavlja se da je to veče u Sotbiju bilo ključno i za čitavu 2025. godinu, s obzirom da su tri ubedljivo najskuplje slike, od kojih je jedna srušila sve rekorde, upravo one iz kičice umetnika najpoznatijeg po "Zlatnoj fazi", koja je iznedrila i verovatno najčuvenije delo Klimta (1862-1918) - "Poljubac".

U aukcijskim kućama Sotbi, Kristi ili Filips, posle Klimta, najviše novca dato je za dela Van Goga, Rotka, Baskijata, Pikasa, Mondrijana, Monea, ali i Fride Kalo.

Pre nešto više od dve godine, podsetimo, poslednji portret koji je Klimt završio za života "Dame mit Facher" (Dama s lepezom) otišao je neimenovanom kupcu iz Hong Konga za čak 108,4 miliona dolara na aukciji u londonskom Sotbiju, postavši tako najskuplje umetničko delo ikada prodato na jednoj evropskoj aukciji. A od ove, 2025. Klimt "drži" nov rekord...

1. Gustav Klimt, "Bildnis Elisabeth Lederer" (Portret Elizabet Lederer) - 236.4 miliona

Ovaj portret, nastao u periodu između 1914. i 1916. godine, dakle pred kraj umetnikovog žviota, ne da je srušio rekord, i to ne samo u Sotbiju, već je ispisao istoriju, ne samo onu koja se tiče Klimta. Nakon dvadesetominutnog rata nadmetanja u njujorškom ogranku Sotbija 18. novembra, delo je postalo drugo najskuplje prodato u istoriji. Klimtova prepoznatljiva mozaička tekstura i pedantna slojevitost čine da je pogled Elizabet Lederer istovremeno dalek i privlačan. Ovo delo je samo jedno od dva Klimtova portreta koji su do sada bili u privatnom vlasništvu, a zanimljivo je da je decenijama bilo skriveno od javnosti. I ova misteriozna i malo znana Klimtova slika postala je najskuplje delo moderne umetnosti ikad. Možda je tome doprinela i dramatična sudbina slike na kojoj je ćerka največih poktovitelja austrijskog slikara - porodice Lederer. Jer od nastanka pre više od jednog veka bila je konfiskovana, te bila "predmet" restitucije i na kraju oborila sve rekorde.

2. Gustav Klimt, "Blumenwiese" (Cvetna livada) - 86 miliona

Pejzaž poput dragulja, Klimtovo delo “Blumenwiese” iz 1908. "hvata" letnju svetlost Aterskog jezera, a kockasto platno odaje utisak fragmenta vitraža. Prodat odmah nakon portreta Elizabet Lederer, podsetio je kupce da su Klimtovi pejzaži takođe očaravajući i da jednako privlače pažnju kao i pozlaćeni portreti. Polje poput mozaika odaje utisak kao da se "kupa" u bojama, i draži oko, a opet odlikuje se nepogrešivom kompozicionom disciplinom. Nije samo ovaj pejzaž lep - protkan je i suptilnim osećajem eksperimenta, te ne čudi što je privukao pažnju kolekcionara.

3. Gustav Klimt, "Waldabhang bei Unterach am Attersee" (Šumska padina u Unterahu na Aterseu) - 68.3 miliona

Poslednje Klimtovo delo na toj licitaciji, ono iz 1916, još jedan pejzaž nosi ogromu težinu. Nastao tokom njegovog poslednjeg leta provedenog na Aterskog jezera, rad je istovremeno Klimtova "labudova pesma" i odraz svakodnevne lepote. Iako je manje "nadmeno" u pristupu u odnosu na "Blumenwiese", iz kičice izvire Klimtov potpis: sve je delikatno, višeslojno, i s namerom neujednačeno.. Kao da je umetnik prepustio šumi da predvodi kompoziciju slike. Iako je pejzaž prodat za nešto manju cifru od provenjene ima nečeg tako začudnog u suptilnosti slike zbog koje se izdvaja.

4. Vinsent van Gog, "Piles de romans parisiens et roses dans une verre" (Pariski romani) - 62.7 miliona

Pariski period Vinsenta van Goga retko koga razočarava, a ova mrtva priroda nije izuzetak od tog “pravila”. Nadmetanje za ovu sliku iz 1888. trajalo je čitavih sedam minuta. Rezultat je bio da je delo prodato za gotovo dvostruko veću sumu novca od ostalih slika iz pariskog perioda slavnog holandskog umetnika. Običan posmatrač mogao bi da pomisli, posmatrajući sliku, da je posredi jednostavan aranžman knjiga i ruža, no Van Gog postiže čudo - svaka latica ruže i svaka otvorena strana knjige pulsiraju od života. Tržište je to, naravno, prepoznalo, jer u pitanju je slika gde tišina subjekata nadvisuje energiju slikarske izvedbe.

5. Mark Rotko, "No. 31" (Yellow Stripe) - 62.2 miliona

Rotkova monumentlna polja boja deluju jednostavno dok im se ne približite i osetite emotivni naboj. Na slici "No. 31" iz 1958. godine dominiraju crvene i narandžaste boje, a vertikalna žuta pruga učvršćuje kompoziciju. Prodata u Kristiju, otišla je za sumu iznad procenjene zahvaljujući neprestanom licitiranju. Ima nekog meditativnog kvaliteta na toj slici, maltene kontemplativnog, a opet delo ne zahteva smiraj. Umesto toga traži od posmatrača da osete - i to odmah.

6. Frida Kalo, "El sueño" (Krevet) - 54.7 miliona

"Krevet" Fride Kalo je intimno, a opet i uznemirujuće delo. Taj krevet koji je centralni deo kompozicije iz 1940. odaje pomalo utisak klaustrofobije, no istovremeno nadrealistički uticaji iz pozadine tvore osećaj slika iz snova. Upravo je ova slika postavila rekord za dela likovnih umetnica na aukcijama. Desilo se to krajem prošlog meseca u njujorškom Sotbiju. Frida Kalo je s ovim delom "tihe gravitacije", nadmašila rekord koji je dosad držala Džordžija O'Kif. Iako ne toliko poznato kao neki od autoportreta umetnice opet je ispunjeno ličnom i kulturnom istorijom, i simbol je upornog balansiranja Fride Kalo na tankoj liniji između života i smrti.

7. Žan-Mišel Baskijat, "Crowns" (Krune) - 48.3 miliona

Ta 1981. bila je ključna godina za Baskijata, a delo "Crowns" je na najbolji način simboliše. Naslikana na božićno veče, s datumom "uklesanim" na pozadini, delo je i svojevrsna Baskijatova autobiografija i umetnost. Uoči licitacije kuća Sotbi ju je okarakterisala kao vrhunac aukcije "Now & Contemporary Evening Auction". I naravno prodata je za mnogo više novca od prvobitne procene. Delo je izraz poigravanja s veličinom - naime Žan-Mišel Baskijat sebe kruniše slaveći tako uspon na njujorškoj umetničkoj sceni. A to što su ovo delo svojevremeno u svojim privatnim zbirkama čuvali znameniti kolekcionari, poput Anine Nosei, Tomasa Vorela i Hozea Mugrabija samo je podiglo cenu, a tržište svakako nije zaboravilo Baskijatovu vrtolglavu. meteorsku karieru.

8. Pit Mondrijan, "Composition with Large Red Plane, Bluish Grey, Yellow, Black and Blue” - 47.6 miliona

Retko se dešava da Mondrijanova dela završe među deset najprodavanijih na aukcijama ali ovo jeste zahvaljujući blagoj “gurki”. Geometrijska strogost karakteristična za Mondrijana je naravno tu, ali “izliv” boja deluje kao da je slučajan, poput beleške koju je umetnik usred rada te 1922. ostavio. Slika jeste precizna, ali je i tako živa. Ujedno je i podsećanje da Mondrijanov oipus nije bio samo satkan od pravih linija.

9. Pablo Pikaso, "La Lecture" (Marie-Thérèse) - 45.5 miliona

Pikasova dela često su ta koja služe kao svojevrsni barometri likovnog tržišta. Godinama unazad slike španskog umetnika postvljae su rekorde na aukcijama. A ni slika "La Lecture", na kojoj je Pikasova muza Marija- Tereza Valter, nije razočarala. Iako nije ispunila "kvotu", opet je zaokupila silnu pažnju. Iz slike, nastale 1932, kao da izvire tiha intimnost: tu je dama predana čitanju, a dočarana je u senzualnom stilu karakterističnom za Pabla Pikasa. Te večeri u akcijskoj kući Kristi prodate su još četiri Pikasove slike, s tim što nijedna nije dostigla ni blizu sumu od 45 miliona dolara.

10. Klod Mone, "Nymphéas" - 45.5 miliona

Moneovi lokvanji nikada nisu prestajali da očaravaju. Izuzetak nisu ni ovi koje je naslikao 1907. Ispunjena bojom, bujna Moneova slika je odmah prepoznatljiva. Iako je kupljena za manje od procenjene sume, to nikako ne umanjuje njenu privlačnost. Aukcijska kuća Kristi nazvala ju je moćnom, trijumfalnom i zaista - jeste: žive plave i purpurne boje koje su “poslagane” jedna preko druge - kupaju se u svetlu. I to je još jedno, suptilno podsećanje da čak i remek-dela mogu da iznenade tržište.