1
Znam domaćina u čiju je kuću država ove jeseni upumpala sto hiljada dinara. Tri puta po 20 za pomoć penzionerima, plus tri školarca po 10 i jedno socijalno davanje - tačno stotka. Kad se dotičnom pomenu stranke i izbori, njegovim licem razvuče se osmeh. Zna za koga će glasati i nije ga briga što se upecao na sir iz mišolovke.
Ovakvoj izbornoj stimulaciji teško je odoleti. Nema jačeg stranačkog „programa“ od kupovine glasova. Stara je to disciplina, dok nije bilo kol centara, radilo se sa opancima – dobiješ levi pre glasanja, a desni kad obaviš posao kako treba.
Preturio sam preko glave mnoge izbore, uvek sam glasao, nekima pomagao da se opredele, ponekad grešio u proceni, kao kod Saše Jankovića, ali ovakvu zbunjenost naroda još nisam video. Ne prođe dan, a da mi neko ne postavi pitanje iz naslova. Teško je ljudima da razluče „ko je ko“ i „šta je šta“.
Režim je uspeo da napravi šaradu u kojoj se mnogi ne snalaze. Od 18 izbornih republičkih lista jedva da se dve i po mogu nazvati opozicionim, ostatak je udbaško- naprednjačka podvala. U tom šarenišu izgubiće se mnogi opozicioni glasovi, po principu „onaj doktor mi je simpatičan“. Ili „gospođa ima petlju“.
Pre 97 godina u Beogradu je Štamparija „Kajmakčalan“ objavila „Politički bukvar“, retku ili jedinu knjigu te vrste u Srbiji. Autor, Pavle Čubrović objasnio je publici šta su partije, šta lični, a šta društveni interes. Sve da bi narod razumeo i bio svestan, „da bi znao kakav je značaj njegovog političkog rada“.
Mi smo kolektivno i kao pojedinci potpuno politički zapušteni. I danas bi nam neki dr Čubrović bio zlata vredan. Da shvatimo i da razumemo. Zato je ono što rade ljudi okupljeni oko Proglasa podvig u pravom smislu te reči.
Svetlani Bojković, Ivanki Popović i Biljani Stepanović klanjam se do poda. Kapu skidam i profesorima Jovanoviću i Ejdusu, reditelju Goluboviću, glumcu Bjelogrliću, sudiji Majiću, akademicima Kostiću i Cvetkoviću… Svi su se oni latili velikog posla da osveste, a pre svega ohrabre zaplašene i usnule građane. I to ne rade iz sebičnog interesa, narotiv, izlažu se pritiscima, a verovatno i kaznenim merama mafijaša iz vlasti.
Iako se čini da je teško napraviti dobar izbor i odlučiti se za koga glasati ipak nije tako. Potrebno je samo napraviti graničnike i otpašće sve ono što je podvala vlasti, ono što je udbaška pamet osmislila i našim parama finansirala.
Pokušaću da postavim neke od tih međaša: Ne glasajte za one koji imaju batinaše u svojim redovima, ta batina će se okrenuti protiv vas čim ih izneverite. Kanite se stranaka koje među članstvom imaju ubice i dilere droge. Uskratite poverenje onima koji su nas gurnuli pod NATO bombe.
Odbacite tipove sa ludačkim idejama o zavadi i ratu sa komšijama. Okrenite leđa rasipnicima koji su državu zadužili za 19,5 milijardi evra, a već planiraju dodatnih 6,5. Zato su nam plate male, penzije mizerne, a cene nebeske.
Precrtajte stranke koje rade za Rio Tinto i litijum. Ne treba nama trovačnica da bi bili srećni i uspešni.
Bežite od onih koji ucenjuju birače, koji vašim novcem kupuju glasove, makar vam dali i stotku. Sve se to mora vratiti sa kamatom.
Otpišite liderčiće koji ne isključuju sradnju sa naprednim radikalima. Nisu to političke partije, nego ogranci udbaško – mafijaške mreže.
Klonite se onih čiji kumovi voze limuzine od pola miliona evra. Prezrite likove koji su srpske oranice poklonili Arapima, a omladinu oterali u kladionice. Koji bi da uđu u Briks i da nas pripoje Rusiji. I koji su Kurtiju predali Kosovo.
Ne glasajte za one koje promovišu Hepi, Pink i vojvoda od zarđale kašike. Potražite stranke koji bi da vrate ugled profesorima, da povrate vladavinu zakona i reanimiraju zdravstvo. Nije teško.
Kada su jednom upitali Mikelanđela kako on od gromade mermera napravi ljudski lik on je odgovorio – lako, uzmem čekić i odbijem ono što nije čovek. Tako je i sa izborima, kad odbijemo folirante, kriminalce i udbaše, dobićemo državu bez nasilja.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare