Posao ne bi bio težak da je reč o privatnom licu koje se ponaša nerazumno. Licu koje baca novac, lance zemlje gura u nedra pevaljkama, kocka se... dok mu familija ide gladna i bosa. Zakon kaže da se raspikući može odrediti starateljstvo koje podruzumeva brigu o istom, ali i o njegovoj imovini.
Slučaj građana Srbije je kompleksniji. Mi imamo najmoćnijeg čoveka u zemlji, koji arči naše pare i ništa mu ne možemo. Ne može mu se odrediti starateljsvo, jer ne rastura svoju kasu, ne može mu se uskratiti zakonsko pravo, jer to nije njegova nadležnost. Niti se može prizvati pravdi, ovde su pravo i pravda pod suspenzijom. Inaugurisan je interes kao jedina mera.
Jednostavno, čovek može da nam radi šta hoće. On ne podleže ničemu, za njega nema vrha, niti dna. On je iznad svega, mimo svakoga i van sebe.
I ove godine se delija uhvatio naših para da sa njima kupi naše duše i našu budućnost. Da kupi glasove raje sirotinje, sve praveći se dobar i brižan. Razvaljuje državnu kasu dok se oko njega sve raspada. Samo što se zadah propadanja ne oseća u crnim limuzinama, šarenim televizijama i skupim odelima. Niti to vreme pokazuju zlatni satovi.
Glavni trošadžija neće da vidi rezultate svoje vladavine. Šta je njega briga što medicinska sestra u državnoj klinici dežura na 30 teških bolesnika. Šta ga se tiče što je račun Hitne pomoći u Nišu blokiran. Baš nema želju da vidi oronule prostorije iste te službe, niti „zna“ da zaposleni nisu dobili radnu obuću i odeću.
Veliki rasipnik „ne primećuje“ da državni „Telekom“ duguje 11 miliona evra za struju. I da dug raste. Da je ta kompanija, čiji smo mi vlasnici, zadužena 1,5 milijardi evra. Da je počela rasprodaju imovine i da će od nje ostati samo ljuštura i dugovi.
„Ne zna“ kupac naših glasova da u Beogradu nema mesta u vrtićima, da fale novi objekti, a da privatnim vlasnicima kasne subvencije. Ali šta se to njega tiče, naprednjačka deca su sva upisana.
Sad je uzeo da baci pred srednjoškolce 22 miliona evra. „Sipa lovu kao šeik u Derventi“. Što taj novac ne dade da se poprave viseći mostovi, nego ljudi igraju ruski rulet dok se penju na iste.
Bolje bi mu bilo da je slušao čuvenog košarkaša O’Nila, koji ima šestoro dece i pola milijarde dolara. O’Nil deci kaže: „Nismo mi bogati, ja sam bogat.“ Pare su moje, a vi ćete dobiti kad završite školu i dođete sa idejom. Onda mogu da dam, ako je predlog dobar. Tako se deca vaspitavaju, a ne bacanjem para i uvaljivanjem i njih i roditelje u dugove.
Predsednikova vezana trgovina – ja vama „pomoć“ pred izbore, vi meni glasove, koštaće nas ove godine 420 miliona evra (penzioneri, studenti, socijalna pomoć, majke i srednjoškolci). I za prošlo glasanje vođa je prosuo 405 miliona da bi ostao na vlasti.
Uvećao se broj naprednih milionera, međutim, narod ne živi bolje, naprotiv. Zato što se požar ne može gasiti benzinom, niti sirotinja nahraniti bacanjem mrvica. Ovakva davanja po definiciji dižu inflaciju, povećavaju dug i stepen siromaštva.
Osamsto i kusur naših miliona evra predsednik je bacio niz reku da upeca naivne uz čiji glas opstaju njegova Potemkinova sela. Daj bože da mu ovog puta taj trik ne upali. Iz dva razloga – prvi što država nema novca, a drugi što će nam predsednikovi „džeparoši“ sve to izvući kroz poreze, cene i kamate. On i njegova klika su nas za deceniju vlasti zadužili 19,5 milijardi evra i još će. U sledećoj godini čitavih 6,5 milijardi.
Zato, hajde da ih 17. decembra odvojimo od naših para. Biće to dobro za sve građane, sem za Šešeljevog učenika i mafijašku kliku koja se ustoličila.
Ako kojim slučajem kupac glasova bude pokazivao znake depresije ili druge simptome zavisnosti od naših para, možemo mu odrediti nekakav tretman. Na primer, dramsku terapiju, to je kombinacija pozorišta i psihoterapije. On bi sa pozornice obećavao narodu darove, a zadovoljna publika bi pljeskala. I tako dok se ne primete znaci ozdravljenja. Važno je da proces otpočne.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare