Sezona gutanja žaba: Piše Nikola M. Jovanović

Sudije i tužioci su sve manje njegovi podanici. Plaši ga mogućnost da se protiv njega povedu istrage. Može da računa na lojaliste, dobar deo policije i režimsku propagandnu mašinu. To je tvrdo jezgro njegovog režima uz krug ljudi koji se uz njega obogatio, a čija vernost će trajati koliko i uverenje da mogu da uz njega mogu da sačuvaju ono što su korupcijom stekli. Uračunali su tu i troškove opstanka po cenu odricanja dela novca, pod uslovom da se ne nađu iza rešetaka. Spremni su da progutaju svoje žabe. Opstanak je ime te igre.

Ta sezona gutanja teško svarljivih poteza čeka i studente i opoziciju.

Shvatio sam to kada sam sa teškom mukom morao da svarim neka imena oko protesta, a koja sam ipak, malo je naglasiti opet sa teškooom mukom (nije greška, čak mi je i malo slova „o“), „progutao“ verujući da to rade zbog namere da zahvate što širu populaciju građana uvereni da svi oni ipak dele jedan zajednički princip – državu u kojoj zakon podjednako važi za sve.

Studenti će, čini mi se, morati da progutaju da pripadnici opozicije mogu da im pomognu i da imaju iskustvo iz trinaestogodišnjeg sukoba sa režimom koji je na njima iskoristo sav svoj arsenal.To nikako ne smeju da zanemare jer su i ti ljudi bili privođeni, prebijani, nepravedno tamničeni. I njihove porodice su bile pod pritiskom, neke čak i žestoko vređane, ostajali su bez posla, a opet, bili protiv ovog režima bez obzira na posledice.

Moraće, kad sam već morao da se svoooojski (opet to deficitarno slovo „o“) potrudim da razumem pojavljivanje nekih ljudi koji gravitiraju oko blokada i protesta, da proseju to sito i trezveno, a da opet sa energijom samo njima svojstvenom nastave putem promene. Moraće i da budu svesni da taj datum izbora neće biti nikakva prekretnica. Svaki dan posle pobede na tim izborima biće borba veća i teža od svih dosadašnjih jer će se boriti protiv korupcije koja je postala sistem koji poznaje svaki građanin ove zemlje i osetio ga na svojim leđima. Neće biti bitan neki novi peti oktobar, ni šesti, jer će morati da, ako su spremni na to, svakog dana u toj svetlijoj bliskoj budućnosti a uz sve koji ih podržavaju, prave društvo koje svakome daje pravo na šansu.

Međutim, čini mi se da će neke od najvećih žaba morati da progutaju opozicione stranke. Znam da izgledaju kao laka meta i da je lako odmahnuti i reći da je to topla voda, ali njihova uloga uopšte nije i neće biti mala. Ulog koji unose u igru je jedinstvo onih koji žele bolje sutra, neopterećeno pojedinačnim interesima. Slušao sam govore opozicionara ovih dana i zaparala mi je uvo fraza da „studenti rade svoj deo posla“. Koliko god pripadao profesiji koja zna da meri svaku reč i to ponekad može da mi se stavi na teret kao otežavajuća okolnost kao i dobrom delu mojih kolega, ovde nije reč o tome. Studenti „ne rade svoj deo posla“ oni rade ono u šta veruju. Verujem da takvih ljudi ima prilično i među protivnicima režima u strankama pred kojima se našao žablji meni. To ne znači da ih sve pozivam da urade ono što je uradio DS kada je prestao da prisustvuje sednicama parlamenta. To samo znači da ih pozivam da daju sve od sebe da bez zadrške, bez obzira na procenu koliko su uložili u rušenje Vučića i procene da će njihov populizam sada najbolje proći, učine sve da dođe do smene vlasti koja želi da bude nesmenjiva. To znači da ne pokušavaju da nađu lažno principijelne izgovore koji im predstavljaju prepreku da se nađu ovim mladim ljudima koji su nas ponovo poveli putem nade. Neka iskreno sklone u stranu strahove o tome da će, kada smena režima dođe, oni pasti u zaborav jer će neki drugi odraditi posao. Posla će, na žalost, biti sasvim dovoljno decenijama.

Tražim da veruju.

A Vučićeva žaba?

Njegova je najveća. Hteo je samo moć, ne i odgovornost.

Nije hteo da proguta odgovornost za svoje postupke.

Zboga toga će ostati bez vlasti.

A to je njegov jedini i najveći strah.