Vučićeva jedina preostala stolica: Piše Nikola M. Jovanović

Iz Evrope već stižu glasovi o traženju aletrnative uz upozorenja da neće tolerisati novu izbornu krađu, uprkos sporazumu o litijumu i kupovini francuskih aviona, dovedena je u pitanje gradnja hotela na mestu Generalštaba Džareda Kušnera, zeta američkog predsdnika Trampa. Ugovori sa Kinom su toliko tajni, da podstiču sumnju na korupciju i sada već predstavljaju teret Vučiću više nego oslonac.

Vučićevo žongliranje može da izgleda dobro samo provučeno kroz filtere propagandne režimske mašine, koja od početka protesta više nema onaj uticaj koji je imala pre pada nadstrešnice i stradanja 16 osoba u Novom Sadu.

Diplomatski driblinzi čitaju se na Zapadu kao sirovi, ali su se prećutkivali do trenutka dok nije procenjeno da studenti i opozicija mogu da postanu alternativa trenutnoj vlasti.

Na policiju, sem na žandarmeriju u opremi za razbijenje demonstracija, ne može da računa, a sve su glasniji oni koji se u pravosuđu protive pritiscima izvršne vlasti. Jedina stolica, ona na kojoj sedi sve vreme, jeste stolica režimske propagande. To je njegovo najčvršće uporište, a temelj je Saveta REM, koji je do sada prećutkivao sva kršenja medijskog kodeksa televizija sa nacionalnom frekvencijom. Novi kandidati i proces izbora ukazuju na to da bi Vučić da tu ostane sve po starom, da bi mogao opušteno da nastavi sa taktikom iskrivljenog ogledala optužujući protivnike i studente za ono za šta je on odgovoran. Njegova režimska artiljerija postaje sve providnija, poput već izbledele diplomatije.

Izbor novih podobnih članova REM značio bi da može i dalje da računa na nečinjenje ljudi, poput Olivere Zekić, koji su položili zakletvu na oltaru diktatora.

Oko iz naprednjačkog Mordora fokusiraće pogled na ono što mu je preostalo, a uz to i „ne radi“. Studenti marševima svakog dana pronose vesti o stvarnoj situaciji u zemlji i strah se među građanima povlači, a gomila nezadovoljstvo.

Istraživanja iz EU, kao i istraživanja Crte pokazala su da je više od polovine građana protiv politike vlasti i da najveći deo podržava studente koji traže vanredne izbore. Jedino što mu preostaje je da odlaže izlazak na birališta, jer su svi njegovi potezi pročitani. Tu još ima faktičku moć da odluči kada će održati izbore. Ako ih pokrade, može da računa na novu kupovinu, jer EU, koja muku muči sa vladavinom prava, u svojim redovima neće pristati da očigledno prećutkuje tako nešto kod zemlje kandidata. Sa druge strane, može i da pre izbora uđe u proces promene izbornih uslova, čime bi opet kupio još neki dan na Andrićevom vencu. Sada je dovoden u pitanje projekat EXPO, kojim je mamio one koji su bili bliže budžetskom kazanu, a od kojih sada traži dokaz lojalnosti. Oni će proračunato ostati uz njega istovremeno mereći kada će tas prevagnuti na stranu njihovih ličnih intesa.

Ostala mu je, uz pendreke žandarmerije, huliganske bejzbol palice, još samo propagandna batina,

srž infrastrukture njegovog režima. Gde god da pogleda, ovih dana padaju plafoni, pucaju zidovi, ulice, džaba mu što je to krečio u pokušaju da predstavi da je više izgradio od Tita.

Poslednja linija odbrane su mu režimski satrapi spremni na sve, jer za njih zapravo nema povlačenja. Moraće da tonu sa kapetanom lađe, svidelo im se to ili ne.