81
Pripadnik MUP-a Aleksandar Krstić, komandir u SUP Savski venac, postao je simbol bahatog, nasilničkog, ponižavajućeg i u svakom smislu sramotnog ponašanja MUP-a prema građanima i građankama čiju bezbednost, integritet i imovinu je obavezan da brani.
Kada gledam video snimke Krstića kako gura preko bankine smirenu ženu koja ga ničim ne provocira već s njim pokušava razumno da priča; kada gledam kako se unosi u lice i mahnito gura mladića koji pita policajce „zar ćete da gurate goloruki narod“, jasno mi je da je ili dobio naređenje da zastrašuje, ili mu je dato ovlašćenje da upotrebi silu po potrebi. Ne zna se šta je strašnije.
Još jedno se pitam, dok gledam taj hladni, nezainteresovani izraz lica iznova – ako ih nije sramota kamera koje ih snimaju i ako ih nije briga što će njihove komšije, kolege, rodbina i deca u godinama i decenijama koje dolaze da gledaju njihova nepočinstva na Jutjubu, pitam se – na šta su još spremni i dokle će da idu?
Hercegovačku su rušili pod okriljem noći, sada već biju i maltretiraju ljude po dnevnom svetlu, očito misleći da nikada neće odgovarati.
Da je posle nečovečnih i ničim izazvanih Krstićevih ispada i incidenata, neko iz Vlade, npr. premijerka Ana Brnabić ili ministarka za ljudska prava Gordana Čomić izašao i izvinio se građanima i građankama nad kojima su policajci upotrebljavali neprimerenu silu, da je „heroj“ Aleksandar Vulin ili neko od njegovih posilnih pokrenuo makar internu istragu i suspendovao Krstića sa posla do njenog zaključenja, pomislila bih da možda ima nade za njih, i za nas, iako bi i to sve bila šminka.
Ovako, režim čija policija otvara brojeve za prijavu demonstranata, čija službena glasila zovu da se farbom obeležavaju automobili koji blokiraju, očigledno smatra da nema šta da izgubi i nije ga briga ko gleda, niti ko snima.
Znam i da su sve žene koje sede u srpskoj Vladi – u prvom redu premijerka Brnabić, potpredsednica Mihajlović i ministarka Čomić – u potpunosti svesne da služe samo kao pokriće jedne autokratske karikature kojoj je najprirodnija stvar na svetu da pokrene talas nasilja na ulicama, i koju nije briga ko će zbog toga da strada – jer to neće biti oni.
Pitam se da li se žene koje sede u srpskoj Vladi osećaju OK, kad ostanu same sa sobom, što su javne i dobrovoljne saučesnice u prljavim rabotama Krstića i Vulina; da li im je OK da slika Krstića i Snežana Mišić Bogunović bude ono što obeležava njihovu karijeru na vlasti?
Jer ja ću njih tri pamtiti po tome što su ćutale dok je policajac ponižavao Snežanu Mišić Bogunović. I samo po tome.
Jasno mi je u čemu je problem nesigurnih, nikad odraslih niti doraslih muškaraca, nedovoljno sposobnih i talentovanih za bilo šta, a žednih moći, jasno mi je šta ih to frustrira kod žena do mere da žele da ih ponize i potčine, ali mi je mnogo manje jasno šta je sa ženama koje dozvoljavaju da se ispod njihovih sukanja ili iza njihovih sakoa krije najgori šovinistički šljam.
BONUS VIDEO: Policijska reakcija tokom građanskih protesta
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
