2
Nije smisleno pitanje da li je na "Rio Tintu" Vučić izgubio, jeste nego šta je, pa makar lukavo u fioci već čuvao spreman postizborni ugovor sa kopačima litijuma i novi modifikovani prostorni plan za celu Srbiju.
Vučićeva reakcija jeste potez uplašenog čoveka, nekoga ko ne voli da gubi ni u “ne ljuti se čoveče” ali koji je takođe svestan da dalje bacanje kockice na “Rio Tinto” može rezultirati za njega nezamislivo lošim izbornim rezultatom.
Vučić može biti sve, ali najmanje je loš račundžija. Valja odmah u jednačinu ukalkulistati i sujetu, on ni ne pokušava da je sakrije. Drugo, referendumski signal iz velikih gradova nije kratka politička elementarna nepogoda, nego znak formiranja velikog talasa nezadovoljstva koji se lagano ali sigurno formira i valja prema naprednjačkoj vlasti.
Vučić je video kretanje rejtinga, a za njega je kao i za svakog profesionalnog političara rejting biblija, i shvatio da strategijom i oblogama spremljenim za Đilasa i kompaniju, ne može da leči povišenu temperaturu koju kreiraju Manojlović i Ćuta.
Naravno da je objavu o kapitulaciji prepustio Ani Brnabić, ona mu za to jedino i služi. Bilo je grotekstno i tugaljivo gledati kako gospođa koja je do juče protestante i bundžije nazivala fašistima i stranim plaćenicima, a Savu Manojlovića častila pride da je “nepismeni lažljivac”, skrušeno oborene glave “gužva kapu pred kamerama” i sa neumerenim entuzijazmom ponavlja “sve zahteve smo ispunili, eto, sve smo ispunili.”
Dakle, nije pitanje da li se SNS podvijenog repa povlači iz ove političke runde, nego je mnogo važnije šta je opozicija ovim dobila i kako će u danima koji dolaze ovu situaciju najpametnije iskoristiti, i na kraju, da li će shvatiti da je u pitanju samo jedna dobijena runda.
Ili još slikovitije, hoće li dozvoliti da Vučić naglim izvlačenjem litijumskog ćilima ispod nogu opozicije koja se na jedvite jade na njega popela, obesmisli zajedničko delovanje i ukrupnjavanje svojih neistomišljenika.
Za početak verujem da opozicioni blok neoprostivo kasni sa izborom i promocijom predsedničkog kandidata. Od Svetog Nikole, evo preko Svetog Jovana, valjda će ga izvikati do Sretenja.
Priče o tome da se ime kandidata ne objavljuje jer su eto zabrinuti zbog toga što će morati da bude čerečen u Vučićevoj medijskoj mašineriji, ne deluju više ozbiljno. Šta više, kontraproduktivne su.
Ne može se svaki dan građanima pričati o tome da treba da se
oslobode straha, da je trenutak da se suprostave bahatim naprednjacima od Kučeva do Rakovice, ne mogu svi drugi da budu hrabri, a opozicioni prvak, pretendent na mesto na Andrićevom vencu uplašen od naslovnih strana Vučićevih tabloida i zasipanja đubretom preko Mitrovićevog “Pinka”.
Učešćem u javnom životu uvek se rizikuje, u politici posebno, ali zar nije najveći mogući rizik ostanak svih nas zajedno u ovakvom redu i poretku Vučićeve Srbije?
Bonus video: Drčelić – Štampati novine u inostranstvu je velika bruka, ali nije naša
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare