Piše Stojan Drčelić: Ostavka, ostavčica, ovolicka?

Kolumne 26. dec 202113:28 > 13:39
Podeli:
Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Siniša Mali se, naravno, nije potresao što je Senat Univerziteta doneo odluku o oduzimanju njegove doktorske titule. U skladu s očekivanjima, izjavio je odmah da je u pitanju politički motivisan čin akademske Srbije koja ga mrzi. Još je nešto procedio o istini na njegovoj strani i "mirna Bačka".

Njegovo ponašanje i dolikuje glavnom rizničaru i arhivatoru novca porodice Vučić i nije bilo realno očekivati od čoveka koji se ne seća da ima 24 stana u Bugarskoj, niti da je naredio rušenje u Savamali, da se seti i prizna odakle je drpio deo doktorata.

Očekivano, Siniši Malom nije palo na pamet da podnese ostavku. Da poseduje dar odgovornosti, ne bi ni plagirao doktorat.

googletag.pubads().collapseEmptyDivs(true, true);
googletag.pubads().enableAsyncRendering();
googletag.pubads().setSafeFrameConfig({ allowOverlayExpansion: true });
googletag.enableServices();
});
}

Ali, budimo realni, ne bi mu je Vučić ni prihvatio. Kad sve pismeno i učeno beži od Vučića kao đavo od krsta, gde vladar da dozvoli da ga napusti Mali. Bolje i lažni doktor, nego nikakav.

A što bi je on podneo, računaju u predsedničkom kabinetu, nije lažirao doktorat medicine, zbog njegovog drpisanja, niko nije umro. Sem čistog obraza, a toga kod njih nema. Što on da podnese ostavku na ministarsko mesto, nije on Kon, koji posle hiljada mrtvih ne pomišlja da se povuče, nije ni kao Grčić ostavio pola Srbije u mraku, pa nikom ništa. Nije ni Zaga Dolovac. Kad ona nema obavezu da se povuče posle sramnog ćutanja tužiteljke o tipovima sa motkama i čekićima sa mosta u Šapcu, nema obavezu ni Mali.

Šef Vučić je dobio mandat od naroda, i dok on ne kaže „ostavka“, nema ostavke.

A šef nikome ne pominje ostavku. On o ostavkama misli na sledeći način: „Ja znam da naš narod najviše voli da neko ostane bez glave“, rekao je kad su ga pitali za Grčićevu odgovornost. Ništa o legitimnom civilizovanom gestu prihvatanja činjenice da za loše obavljen posao moraju uslediti demokratske sankcije. Za njega je sve trt-mrt – život ili smrt, a gest ostavke gest tiranskog milosrđa. Omogućio im je da kradu, da otimaju takoreći, omogućio im je da svaku ličnu frustraciju, svaku kućnu patologiju ovenčaju prividom društvene prihvatljivosti.