U proteklih mesec dana desile su se dve stvari koje zadiru u ustrojstvo Evropske unije i možda oblikuju njenu budućnost.

Prva, Ustavni sud Nemačke osporio je pravo Evropske centralne banke (ECB) da sprovodi politike monetarnog stimulusa. Ustavni sud nije zaustavio ECB, ali joj jeste dao tromesečni rok da svoje mere objasni i opravda. U suprotnom sud preti da će, stopirajući Bundesbanku, zaustaviti politike štampanja velikih količina novca koje ECB sada opet pojačano sprovodi.
Posao Evropske centralne banke je da vodi monetarnu politiku, a definisan cilj te politike je stabilnost cena u okviru evrozone. ECB, kao i ostale centralne banke, operativno je nezavisna od izvršne i zakonodavne vlasti. To u praksi znači da njom upravljaju guverneri nekoliko spratova udaljeni od glasačkog tela, kao i da ti guverneri mogu slobodno birati sredstva kojima će ostvariti zadati cilj.

Takva nezavisnost je potrebna. Ako guvernere previše približite politici dobijete štampanje para pred izbore, a inflaciju posle njih.

Ipak, kaže nemački Ustavni sud, to ne znači da ECB može da radi šta hoće. Vanredne mere monetarnog stimulusa koje ECB sprovodi – uključujući najnoviju rundu uvedenu tokom pandemije – nisu ograničene na stabilnost cena već suštinski predstavljaju vođenje šire ekonomske politike. One ne utiču samo na opšti nivo cena, što bi bilo u redu, već sve više i na budžete zemalja i na pojedine firme i sektore. A bilo sve to dobro ili loše, ECB za to nema mandat. Ekonomska politika je u nadležnosti zemalja članica i njenih izabranih predstavnika.

Vodeći evropski mediji su ovu odluku dočekali na nož, kao što redovno dočekuju svaki otpor centralizaciji Unije. Zato su mnogo bolje raspoloženi prema drugom važnom događaju.

Taj drugi događaj je plan Angele Merkel i Emanuela Makrona da budžet Evropske unije značajno prošire dodavanjem posebnog fonda od 750 milijardi evra. Povod je ekonomska kriza izvazana pandemijom, a plan je da se veći deo novca potroši na bespovratnu pomoć (grantove) po zemljama članicama, a manji na zajmove.

U prvom planu je novac, ali ova inicijativa na mala vrata unosi institucionalnu promenu u pravcu centralizacije – kao da je smišljena u inat nemačkom Ustavnom sudu. Fond će se finansirati direktnim izdavanjem obveznica u ime Evropske unije. Do sada EU nije mogla pozajmljivati za sopstvenu potrošnju. Sada će Brisel moći da se zaduži u ime poreskih obveznika širom Unije, sa kojima ima samo labavu vezu i jednu vrlo posrednu, razvodnjenu demokratsku legitimaciju.

Pošto se zajmovi moraju vraćati, plan podrazumeva i povećanu sposobnost EU da direktno ubire prihode. A to je onda korak ka još dubljoj, fiskalnoj uniji.

Zapadna Evropa je istorijski postala to što jeste – bogata, razvijena, kulturno uzdignuta i otvorena – zbog događaja kao što je prvospomenuta reakcija nemačkog suda. Otpor lokalnih autoriteta različitim silama centralizovane kontrole u Evropi traje, u zavisnosti kako se na to gleda, najmanje jedan milenijum. Upravo su se kroz tu borbu iskristalisali sudovi, ustavi, vladavina prava, sloboda štampe, podela vlasti, demokratija i uopšte sve ono što danas zovemo evropskim ili zapadnim vrednostima. To su osnove evropske i zapadne civilizacije iz kojih su proizašli ekonomsko blagostanje i kulturni napredak.

Drugi događaj iz teksta – stvaranje novog fonda – samo je raspodela plodova uspeha ove civilizacije. Iza zajedničkog zaduživanja za finansiranje fonda stoji poriv da se kontrola i raspodela dalje centralizuju. Politički lideri i delovi intelektualnih elita vole centralizaciju i otuda medijski hvalospevi za nameru Merkel i Makrona da krizu brzinski iskoriste za produbljenje integracije.

U Srbiji različiti ljudi imaju različite motive za okretanje Zapadu i za pridruživanje Evropskoj uniji. Ugledanje na Zapad trebalo bi da bude važno zbog događaja kao što je ovaj prvi. Zbog ozbiljnog shvatanja prava i sudova, stalnih ocena zakonitosti i ustavnosti i jasnoće podela nadležnosti. Zbog sigurnosti ličnosti i svojine koju sve to u krajnjoj liniji donosi.

Dominiraju, međutim, vesti, naslovi i analize kojima je glavni, ako ne i jedini, motiv za Evropu priklanjanje centru koji će nas uključiti u raspodelu već stvorenog. „Hrvatska dobija 7 milijardi evra“ je ovih dana najviralnija evropska vest u Srbiji, baš kao što su „pristupni fondovi“ već standardno najglasniji proevropski argument. Nisam siguran da smo razumeli suštinu evropske civilizacije.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram