Šok nedelja u kojoj je šok predsednik šou Srbije trebalo da nas šokira je na izmaku. Šokiranje, gromopucatelno najavljivano za četvrtak privremeno je stavljeno na stand by, to jest pomereno/odloženo za neka bolja vremena, recimo za danas popodne. Ima šok Vučić osećaj za tenziju, ali i za tajming. Vikend je, familija se okupi, svi zasednu na trosede i fotelje, uključe televizore, kao u dobra stara vremena pred „Otpisane“ ili „Dinastiju“, i čekaju - šok.
Šta, decu bi trebalo da sklonimo? Budući učitelj horoka eksperimentiše sa hororom! A bake i deke? I oni su osetljiva kategorija, hoće li biti kakvih uputstava šta ćemo sa njima? Jel može da se nasnimi jedno uobičajeno obraćanje samo za njih – ono rastemo, napredujemo, vakcinišemo se, investiramo, asfaltiramo, BDP ripa, 110 evra samo što nisu, biće i pet hiljada dinara kao predigra, penzije će do kraja 2025. biti pedeset odsto veće.., i da im to pustimo na jednoj od nacionalnih frekvencija, a na ostalima da se ostatak Srbije šokira do mile volje.
A šta li nam je tako šokantno predsednik spremio? Da neće konačno da saopšti imena kompletnih idota koji su rušili u Savamali, ko je i koliko pokrao „Krušik“, ko je istinski vlasnik Beograda na vodi, koliko je para državnog „Telekoma“ preliveno u privatne džepove i u čije, otkud onolika plantaža marihuane pod zaštitom državnih bezbednosnih službi…? Da nije konačno rešio ubistvo one zlosrećne pevačice Jelene Marjanović, ima pet godina otkako je obećao da će ubica biti uhvaćen u roku od 48 sati? Možda saopšti ko je ubio Olivera Ivanovića. Moguće da će, na užas Gorana Vesića i onog tajnovitog ruskog vajara, otkriti cenu koštanja spomenika Stefanu Nemanji. Ili planira da obznani do sad skrivene kompetencije Zorana Đorđevića za rukovođenje Poštama Srbije…Imao bi predsednik čime da nas šokira, dobar deo nacije bi zanemeo ili zinutih usta slušao o čudima i pokorama, ali će nas on, budite uvereni, tog užasa poštedeti.
Prikazaće nam, verovatno, nešto iz ubilačkog repertoara nedavno pohapšenih mafijaša, fotografiju kakve odsečene glave ili neku sličnu ogavnost koja se na normalnim televizijama (u normalnim zemljama) skrembluje, a samo se ovde najavljuje kao morbidna ekskluziva i to od strane predsednika države.
Uostalom, nije ni bitno čime će Vučić danas da maše pred kamerama ( ukoliko opet ne pomeri premijeru), važno je šta on time želi da postigne.
A želi da pomeri našu pažnju upravo sa svega onoga prethodno nabrojanog, ali i da dobije na vremenu pred grudvom koja nezadrživo raste i pretvara se u lavinu a sačinjena je od intriga, zakulisnih radnji, insajderskih pretnji i kombinacija mangupa iz njegovih redova.
Nisu njegova noćna mora dekapitirana trupla iz mafijaških obračuna, njegova nesanica su žive glave onih koje je privijao na grudi, otvarao im puteve karijere, napredovanja i (velikog) novca a oni se vremenom odmetnuli i više ih nije jednostavno odstraniti bez posledica i štete. Klan Velje Nevolje je sitna riba pljuckavica spram unutarpartijskih i državnih kartela, njihovih povezanih, ukrštenih i sukobljenih interesa i kapaciteta da naprave ozbiljan belaj.
S jedne strane je kasta privilegovanih kojoj rastu političke i druge ambicije, s druge strane kolonije pijavica parazitiraju na državnom novcu koji se partijskom milošću raspoređuje i nikome se usta ne odvajaju od te sise koja polako presušuje, a najčešće nastupaju ruku pod ruku.
Od Belivuka i kompaniju Vučić još i može da napravi otklon ( mada bi ga ozbiljna DNK analiza teretila za očinstvo), ali Kokeze,Tomići, Papići, Stefanovići, Hrkalovićke.., sva ta divna stvorenja nisu ispala iz aviona ili nikla sama od sebe na naprednjačkoj utrini, nego su selektovana i negovana unutar sistema, pa logično o tom sistemu znaju više nego što bi trebalo.
Oni su, koliko do juče, na istim onim stranicama i ekranima na kojima ih sada razapinju kao lopove i zaverenike bili glorifikovani kao moćne snajke, sposobni biznismeni i ljudi od najvećeg poverenja i protiv njih se nije smelo zucnuti kao što se sada ne može oteti ništa u njihovu korist. Treba to sad objasniti.
Zato bi Vučić da šokira i da žonglira kukavičkim jajima samo da se ne bi pitalo, primera radi, čime ga to Nebojša iz Beograda drži u procepu pa ga, umesto da ga pusti niz vodu, čašćava ministarstvom odbrane i još sijaset sličnih pitanja.
S druge strane, „strašni performans“ kojim se preti ovih dana ima u sebi odraz problematične ličnosti njegovog „reditelja“ koji je, očigledno, fasciniran opskurnim, graničnim i brutalnim i o tome priča ubedljivo i sa strašću. Ima tu i poslovičnog zastrašivanja pastve i poentiranja na aktiviranom strahu – gledajte šta su ovi radili, a mi smo im stali na rep. Šok terapija u najavi ima za cilj i da pažnju gledalaca zadrži na pojavnom, a da se niko ne zapita kako se došlo do toga i ko je dopustio da privilegovani kriminalci okolo jedni drugima seku glave i prže raskomadana tela kiselinom.
Cela ova bolesna i neukusna priča znači samo jedno: država nam je pretvorena u kuću strave i užasa kojom gospodare spodobe koje su ili za zatvor ili za bolnicu a mi ostali, osim što živimo horor, sada treba i da svedočimo montiranoj verziji istog kao televizijski gledaoci u subotnja predvečerja. Nije samo šokantno, drsko je i bezobrazno!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare