Piše Ranko Pivljanin: Visoki dom niskih strasti

Takozvani Visoki dom je odavno postao mesto niskih strasti i prava je šteta što u njemu nije završila i jedna profesionalka. Međutim, žena, očigledno, drži do sebe. Doduše za kompletnu radnju će malo faliti ona druga strana ali pornografija podrazumeva i samodovoljnost tako da će se skupštinska većina već snaći, ne brinemo se.A u toj većini je, kažu, 150 potpuno novih lica - među njima su se, između ostalih, našli i autori opskurnih televizijskih dupljak- emisija, folk pevačice, osrednji golmani a vrhunski botovi, tate uspelih zetova i ćerke još uspešnijih mama... takoreći, formiran je jedan idealan OUR naprednjačkog stranačkog klijentelizma. (Samo)eliminacijom opozicije Skupština je konačno pretvorena u klasičnu firmu za upošljavanje podanika, poslušnika, partijskih ali i nepartijskih kadrova „koji su dali podršku“ i „ispoljili vernost“ pa im se valja revanširati, a gde ćeš boljeg uhleblja od skupštinskih klupa, odbora, komisija, parlamentarnih delegacija... Lezi lebu da te jedem.U suštini, prebiranje po imenima i biografijama vrlih narodnih poslanika i seirenje nad njihovim kapacitetetima i voljom da istinski predstavljaju narod jalov je i besmislen posao, jer je potpuno svejedno ko će tamo sedeti kad je njihova prava svrha obesmišljena. To su roboti, samo pod imenom i prezimenom, kojima će posao biti da aplaudiraju na uspehe onoga koji im je ta mesta obezbedio, vlade koju će on formirati i da pritiskaju odgovarajuće dugme kad zvonce zazvoni ne bi li se izglasao kakav zakon. Iz skupštinske sale je proterano ono što čini njenu suštinu – rasprava i polemika, ona će govoriti jednim glasom i žali bože televizijskog vremena koje će se traćiti na prenose monotonog pevanja na iste note.Da se razumemo, nisu ni dosadašnji skupštinski sazivi obilovali istinskim poslanicima koji su ginuli za „bazu“ - preovladavali su dizači ruku i izvršitelji partijskih naloga. Takođe nije baš da je skupština uvek baštinila sve samu elitu, bilo je tu onih i s koca i s konopca, a bogami i sa poternica, čak i osuđenih ratnih zločinaca. Još manje su bili ogledalo civilizovane parlamentarne debate, češće su ličili na najobičnije vašarište sa pijačarskim raspravana na ivici dobrog ukusa, ali ovo je najnepoželjniji i najsuroviji način „upristojavanja“, zapravo jedna vrsta eutanazije najvišeg zakonodavnog tela.Dobili smo simulakrum parlamenta koji, na prvi pogled, ima sve što jedna skupština treba da ima: zgradu, poslanike, poslaničke grupe, protokole, poslovnik, odbore, zasedanja, rasprave, glasanja... samo što se sve to može okačiti o rep onog poslovičnog mačka.Iz bića skupštine odstranjena je najbitnija komponenta – njena kontrolna uloga. Umesto da kontroliše, biće kontrolisana. Umesto da preslišava, slušaće. Umesto da potčinjava, biće potčinjena. Umesto da vraća loše zakone, izglasavaće ih. I nije joj se to desilo nekim tektonskim poremećajem, ona je planski napravljena da bude takva, oni koji je čine pristali su na dodeljene uloge i od njih se ne može očekivati da joj udahnu život i vrate dušu.I da. Biće ovo prvi parlament u kome smo dobili poslanicu koja će, u skladu sa verskim običajima, pokrivati glavu maramom. Ostali mogu da se pokriju ušima.