0
Nesreća ne ide nikad sama. Korona samo što se primirila, Vučić objavi datum izbora, što znači da sledi kampanja naspram koje će epidemija i pripadajuće joj vanredno stanje biti dečija pesmica. Kad Đurići, Stefanovići, Đukanovići i ostali Vulini udare u talambase ima da zažalimo za Darijom, Konom i veselim Nestorovićem.
A i glavni junak, kako smo videli i čuli juče na konferenciji za štampu, jedva čeka četvrtak pa da da sebi oduška, s obzirom da se kao bio zavetovao na predizborni celibat dok je ratovao sa Covidom 19. Ono nije baš da se ustezao od kampanje, može se reći da se radilo na dovoljnom broju obrtaja, ali nije to ni blizu onome kako on ume i koliko mu pamet ne smeta.
Uvertira je već obavljena u vidu prvomajskih vatri po krovovima zgrada i bezočnim linčom arhineprijatelja Dragana Đilasa, potenciranjem nesalomive ekonomije koja raste u padu dok one svetske krahiraju, obećano je predizborno mito u vidu sto evra po glavi odraslog stanovnika a već se knjiži i pobeda nad koronom iako će se njen ceh tek ispostaviti.
Predstojeće izbore čekamo u atmosferi latentnog građanskog rata koji se sa balkona, krovova i iz glava lako može preseliti na ulice na koje je sinoć u Beogradu i izveden jedan broj građana inspirisan naprednjačkim performansima i bestijalnom propagandnom orgijom protiv lidera Stranke slobode i pravde.
U ljudima se gotovo dva meseca taložio bes, za desetine hiljada građana koji su, u međuvremenu, ostali bez posla i preduzetnika kojima je opstanak njihovih firmi i preduzeća doveden u pitanje, vanredno stanje tek počinje a karantin se nastavlja. Mnogi će morati da ostanu kod kuće, ne zato što im je to propisala vlast, već zato što neće imati gde da idu jer njihova radna mesta više ne postoje. Predizborne parole i obećanja mogu da pune glavu ali ne i džepove, tako da su junski izbori problematični ne samo zbog izbornih uslova već i sa stanovišta nenormalnih okolnosti koje im prethode i u kojima će biti održani.
Pročitajte još:
Da je odgovoran čovek Aleksandar Vučić bi dva puta pročitao pismo Saše Jankovića u kome on poziva na relaksaciju političke scene ali njegov sekantni odgovor – „radije ću podneti ostavku, nego pristati na tehničku vladu“ – ne uliva nadu da će imati razumevanja, osećaja i mudrosti da razume poruku i barem u nečemu posluša bivšeg ombudsmana. I bez tog pisma jasno je da bi se trebalo urazumiti i povući ručnu kočnicu ali mašinovođi našeg poludelog voza to ne pada na pamet.
Njegov moto „pobedi i to sa nulom“ ne poznaje i ne priznaje kompromise i ustupke što ga pretvara u političkog pit bula kome nije dovoljno da takmace izborno porazi već bi i da ih rastrgne i slavodobitno razbaca po areni.
Perverznu stranu medalje ove predizborne utakmice oslikava i činjenica da su Vučiću glavni protivnici oni koji izbore bojkotuju dok se prema onima koji će mu kao izaći na crtu ophodi gotovo pokroviteljski. Zar ne bi bilo logično da se okrene ka Šešelju, Čanku, Čedi, Zukorliću i ostalima, ali on ratuje protiv Đilasa, Jeremića, Obradovića. Stvorio je i gaji lažni narativ „sam protiv svih“ koji se u stvarnosti opredmećuje u „sam protiv nikoga“. U takvoj konstelaciji stvari, njegova poslednja pobeda biće ona nad samim sobom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare