Piše Ranko Pivljanin: Skidanje Vučića

Ako se sećate, svojevremeno je zloglasna Mira Marković i to posle petnaest godina predanog tužilačko-sudskog rada (stvarno kako ih nije sramota), na kraju osuđena zbog dodele stana izvesnoj Živki, dadilji njenog unuka. Tačnije, proglašena je krivom za podstrekavanje. E, ovo virenje u etikete i cene na Vučićevoj garderobi liči mi upravo na taj sudski cirkus oko gospođe Marković koja je jedno vreme važila za gospodaricu života i - mnogo više - smrti u zemlji Srbiji, a na kraju je ispalo da treba da robija zbog nekog nelegalno dodeljenog stančića bedinerki. Ako je to bio njen najveći greh trebalo je i za njega amnestirati. Što bi naš narod rekao, kad ode vo nek ide i povodac.U tom smislu je i ibrećenje nad Vučićevim sakoom praćenje pogrešnog traga ako ne i, svesno ili nesvesno, skretanje pažnje sa suštinskih stvari i daleko većih nepočinstava od paradiranja u skupom odelu i skupim cipelama. Pa, ovde, maltene, svaka malo veća politička šuša na sebi ima neki komad garderobe, nakita i ostalog aksesoara u vrednosti svog mesečnog ili višemesečnog primanja i više se niko ne pita odakle im pare za to modiranje. Srpski politički „fešn vik“ – produžen na godine i decenije, postao je podrazumevajući simbol lopovluka iprivilegija i on je samo vrh ledenog brega bogatstva koje je stečeno zahvaljujući političkim i funkcionerskim pozicijama. Ono što „korisnici politike“ imaju na sebi prvo upada u oči ali je problem je što niko ne može, a čini se i ne želi, da uđe u trag onome što imaju okolo i što je majstorski kamuflirano i sklonjeno a uveliko prevazilazi vrednost „bosovih“ odela, „luj viton“ torbi ili „roleks“ satova kupovanih kod šanera. Zato sa onakvom samouverenošću i mirnoćom Vučić poziva da mu se ispita imovinsko stanje za poslednjih osam godina otkako je na vlasti. Ubeđen je da ga po tom pitanju možemo da povučemo za... rukav sakoa i to onog kartonskog kojim su opozicionari mahali u svom performansu, sablažnjavajući se nad njegovim modnim krikovima i upoređujući koliko je ’leba moglo da se kupi za njegovu levu cipelu. Da su imovinski prestupi te vrste kažnjivi onda je on morao da „padne“ još pre dvadeset godina kada mu je kao mlađahnom radikalu, tada na mestu ministra informisanja a usred bombardovanja ove zemlje, dodeljena stančina od jednog ara. Priznaćete, bilo je smislenije i logičnije uzeti mu meru na tome nego na nekom sakou. Od akcije „obucimo (svucimo) Vučića“ mnogo je intrigantnija i za vlast škakljivija, upornost Marinike Tepić koja je namerna da ogoli malverzacije državnog „Telekoma“ što se vidi i po nervoznoj reakciji onog direktorčića koji se besno zaleteo na mikrofone, verovatno zamišljajući kako bi bilo najbolje isto takoiščupati i dugački jezik potpredsednice Stranke slobode i pravde. Ne žuljaju njih njihove skupe cipele i tesni sakoi, oni zaziru od Tepićke, od Aleksandra Obradovića iz „Krušika“ koga behu brutalno kidnapovali i ono malo hrabrih istraživačkih novinara koje je vlast namerna da proglasi peračima novca i teroristima. By the way, trebalo je bezobrazluka, oholosti i beskrupuloznosti pa da oni koji pred našim očima „propiraju“ stotine miliona evra, medijskim kućama i novinarima na vrat tovare Upravu za sprečavanje pranja novca. A oni koji misle da u skidanju Vučića treba krenuti od njegovih sakoa i cipela u ozbiljnoj su zabludi i samo ga uveseljavaju i proširuju mu manevarski prostor. I sa sakoom i odelom i jaknom i džemperom vidljivo je da je car go pa je s toga bavljenje njegovom garderobom jalov posao. Kada razgolitiš štetne ugovore, burazerske biznise, mračne dilove kamarile ispod njegovog šinjela i sako će sam (s)pasti. A možda i vlasnik.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram