19
Za Titovog vakta behu napredne omladinke, za ovog Vučićevog stasaše naprednjačke. Jedna od njih, puna adrenalina i partijskog zanosa, pre nekoliko dana je prekinula konferenciju za novinare omladine jedne opozicione stranke u Novom Sadu. Pojavila se, poput svog lidera u televizijskim studijima, sama protiv svih, podbočila se i krenula da deklamuje: “Ja sam Staša Stojanović, ja sam iz Srpske napredne stranke, završila sam Akademiju mladih lidera. Meni je dosta više da slušam da se ovde laže, da se izmišlja, dosta mi je….” i ovoga i onoga.
Kad joj je pre dosta toliko toga, tek je na početku karijere, ovaj narod gleda njenog lidera – koji je, u međuvremenu, pohvalio za hrabrost, a ona to ponosno objavila – i ostalu političku faunu trideset godina i izgleda da mu još nije dosta, a ona samo što se ispilila sa čuvene Akademije, već je izgubila strpljenje za drugačije mišljenje, različite stavove, slobodu drugog da nešto kaže i jasno poručila „ja ne želim više ovde da vas vidim sa ovakvim ponašanjem“ i kvit.
Bio je to politički katapult mlade “es en es” akademičarke koji je dobacio čak do Vrhovnog Akademika koji joj je, impresioniran njenim uličarskim nastupom, odao priznanje i, ne treba sumnjati, širom otvorio vrata napredovanja u stranci u kojoj se visoko ceni akademizam asfalta, stadionskih i političkih tribina, sve do onoga što se odavno nepravedno zove Narodnom skupštinom u kojoj blistaju Stašine kolege sa iste klase, obrazovani po istom planu i programu.
Bilo bi zaista zanimljivo videti šta se to i kako radi sa mladim ljudima u toj partijskoj „obrazovnoj“ instituciji, na koju je toliko ponosna mlada naprednjakinja iz Novog Sada, pa je nekoliko puta ponovila da je završila Akademiju mladih lidera, kao da je, u najmanju ruku, diplomirala na Jejlu ili Oksfordu. Sudeći po kadrovima koje „izbacuje“ , njihovim nastupima i političkoj profilaciji u pitanju je odgajivačnica „jugend“ ešalona vladajuće stranke, mladi lavovi kojima se na vreme oštre zubi spremni da rastrgnu svakog ko se usudi da drugačije misli ili dirne u svetinju Imena, Lika i Dela, a istovremeno vežbaju da, kada treba, umilno predu i pevaju slavopojke u njegovo ime.
Ti omladinci se driluju da u japijevskim odelima i sa maskom civilizovanosti, čereče političke protivnike , u njihove glave se usađuje filozofija političke borbe na život i smrt, uče se da je važno nadglasati i anatemisati i da su sila i osionost najubedljiviji argumenti u polemici.
Zato akademkinja Staša nije došla na skup svojih vršnjaka iz suprotnog tabora sa idejom da sa njima razmeni argumente, da ih čuje šta hoće i da oni čuju nju, da se viteški nadmeće i nadgornjava, već da ih otera, skloni, jednostavno da ih nema. Otud ono „ja ne želim ovde da vas više vidim“, u tom kategoričkom zahtevu sabrali su se netrpeljivost i iskrivljena svest da za drugog i drugačijeg nema mesta, za nju oni nisu politički oponenti već neprijatelji koje treba počistiti.
Sve ono što na širem planu radi vladajuća stranka kojoj je pristupila i njen vođa, ona je demonstrirala na novosadskom pločniku na kojem je, da li samoinicijativno ili po zadatku – svejedno , odigrala ulogu „partibrejkera“, razbila protivnike, a da je ispravno postupila potvrđeno je pohvalom sa najvišeg mesta. Za nju više nema dileme kako dalje treba, ona je teoriju iz stranačke akademije primenila u praksi i položila ispit.
Poražavajuće je da zemlji kojoj kao hleb trebaju perspektivni, i naukom „inficirani“ mladi ljudi, čiji će stručni i ljudski integritet podrazumevati i mišljenje sopstvenom glavom, potenciraju nekakvi novi partijski „kumrovci“ koje ta deca vide kao prečicu ka sumnjivom uspehu. Oni se što dobrovoljno, što po nagovoru, što iz najsebičnijih karijerističkih poriva, podvrgavaju tom, gotovo sektaškom ispiranju mozgova koji od njih pravi vojnike partije.
Obaška što je, ne samo pretenciozno, nego nesuvislo i pokvareno te partijske „trening regrutne centre“ nazivati Akademijama a njihovim polaznicima dizati ego promovišući ih u mlade lidere. Ne deco, lažu vas i debelo vam podvaljuju. U toj disciplini možete dogurati samo do partijskog apartčika , vežbaju vas za poslušnike, klimoglavce, izvršitelje prljavih poslova i šrafove skupštinskih glasačkih mašina. Sutra ćete udarati jedni na druge, kao što sada tome sami svedočite, napraćete se prljavog veša, neko će se i okoristiti ali koštaće i to. Bežite od te vrste „liderstva“ i tog „univerzitete“, surova je to škola. Više od petnaest godina je sličnu vrstu akademije pohađao vaš sadašnji lider kod profesora Šešelja i, kao što vidimo, nije usrećio ni sebe ni nas, bez obzira što vam se čini da je uspeo.
Nego gospođice Stašo, jeste li dopisni ili stalni član akademije? Samo pitam.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare