Piše Predrag Đukanović: Merač istine

Ima ona priča: Kako prepoznati lažova da laže? Gledajte mu u usne, ako ih pomera - to je to. Nekako se ova premisa prenela na našu svakodnevicu, pa umesto da javno izgovorena reč bude svetinja, javni prostor je postao sabirni centar laži, obmana, spinova, koje političari iznose i prostiru kao šareni pirotski ćilim, na kojem se već više od decenije voze o trošku naroda. U isto vreme, vaskolikoj raji su silnim kontradiktornostima i istovetno ponavljanim obmanama, razoreni su filteri za istinu."Vi odredite pitanja koja će mi biti postavljena i poligrafistu - i na svako ću da odgovorim", poručio je vođa društvenog konglomerata novinarima N1, čije traganje za istinom uvek dođe u slepu ulicu, kada mikrofon završi ispred vlastodržaca. Oni istinu govore samo u prisustvu njegovog visočanstva - poligrafa.I zbog toga bi isti taj poligraf trebalo uvesti u svaku instituciju države - ne bi li to bio pravi spektakl? U osnovnoj školi, učitelji, učiteljice, nastavnici i nastavnice, ispituju đake na poligrafu, kasnije direktorka ispituje njih. U policiji ni ličnu kartu ne bi trebalo izdavati be poligrafa - ko zna da li si ti baš taj kojim se predstavljaš? Veselje bi tek bilo u samoj Narodnoj skupštini. Poligraf bi bio vazda uključen, te bi pištao na svaku izgovorenu laž narodnog poslanika i predsedavajućih. Ne bi li to bila scena da nakon toga svi predstavnici najvišeg zakonodavnog tela nose slušne aparate?To bi vodilo ka potpunom ukidanju institucija istrage, ispitivanja osumnjičenih, ispitivanja svedoka... Sve bi se radilo javno i u etru. Istina bi se merila na kilo. A predsednik države nudio se da ide na merač istine kako bi dokazao da je njegova reč ispravnija i istinitija u odnosu na kriminalce, koji, kako navodi, upliću njega i njegovog brata u aferu "Jovanjica".Sad bi se prosečan ljubitelj zaokruživanja prvog broja na glasačkim listićima zapitao - zar je moguće da nije dovoljno da predsednik samo kaže nešto u svoju odbranu, pa valjda ćemo pre verovati njemu nego ogrezlim kriminalcima? Potom bi usledilo novo logično pitanje - kako smo došli do toga da predsednik težinu svoje reči spram kriminalčeve, mora da dokazuje pred mašinom?No, neće to uraditi gore pomenuti ravnopravni učesnik demokratske tekovine - izbora, jer su u njegovoj glavi sve poligrafske žice odavno pregorele pred frekvencijama nacionalnih televizija. No, ono malo bezobraznih i nezahvalnih građana pamti afere od "Helikoptera", preko "Savamale", "Jutke", "Doljevca", "Tetke iz Kanade", "Krušika", "Belivuka", pa do "Jovanjice". I svi ti strani plaćenici i domaći izdajnici, secikese, narkomani, lopovi i šta sve ne, pitaju samo jedno - da li se iza poligrafa krije ili nalazi istina? I kako verovati onome ko ni samom sebi više ne veruje?***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram