1
Iako je pokušao da prikaže ravnodušnost na tekst "Špigela" naslovljen "Lutkar iz Beograda", onaj koji vedri i oblači ovim našim društvenim konglomeratom, znao je sve o pomenutom pisaniju kada su ga novinari o istom pitali. No, kada su jasne poruke sa Zapada počele da stižu i preko "Frankfurter Allgemeine Zeitung"-a i "CNN"-a, nije mogao više da zadrži oholost i gordost koja kulja u njemu. Jasno mu je - nije ostalo puno manevarskog prostora. No, način na koji je on svoju ozlojeđenost pokazao, ali i njegovi poslednji nastupi, jasno govore i da mu blede ideje i manjka efekta retorici.
„Izražavam iskrenu zahvalnost CNN-u i Frankfurter Allgemeine Zeitungu na činjenici da me promovišu gotovo svakodnevno, ali od njihovih pisanija mnogo mi je važnije to što vršimo rehabilitaciju puta u mestu Ćetanje, opština Priboj. Ukupna dužina puta je 1.500 metara, a širina 3 metra“, napisao je na svom Instagram profilu najveći filozof, sveznajući mesija, najbolji pravnik, ekonomista, arhitekta, građevinac, epidemiolog, poznavalac dronova, psiholog, košarkaški trener i iznad svega medijski urednik, nek prašta ako sam šta preskočio, Aleksandar Vučić.
Ukoliko pročitamo još jednom deo ovog njegovog intelektualnog remek-dela, videćemo da tu nedostaje deo kojom bi se misao zaokružila, a on glasi:
– Ispunjavanje obećanja dato Bošnjacima i Srbima u selima Ćetanje, Kalafati i Bare važnije je čak i od snage kojom morate da se odupirete pritiscima političkih i medijskih poluistina i neistina. I da dodam jednu mudru izreku za kraj, kao savet: nemoj dozvoliti jeziku da grmi, ako ti snaga šapuće.
Svako ko je pročitao bar Crvenkapu do pola, može po tonu i sklopu rečenice da zaključi, da iz napisanog izbijaju zajedljivost, srdžba i na kraju pasivno-agresivna vrsta opomene, koja uvek dolazi iz osećaja nemoći. Nema više usta punih baruta. Sikter ispalo iz upotrebe. Zidovi sve sabijeniji, a košulja sve tešnja. Nema više koga da okrivi. Ne naseda pusta naročina ni na floskule – žele da sruše Srbiju, da nas unište, da vrate žute, ološ, secikese i tajkune. Na svim poljima na kojima je sebi mogao da skoči u usta, to je učinio. Jednom i javno priznao da više ne može laži da drži u sebi, pa bahato i osiono poručio: Ja sam naredio da se ruši u Savamali. Mora da izmisli nešto novo. Nešto spektakularno.
PROČITAJTE JOŠ
Digla se prašina međ’ ovo malo naroda što mu ostalo glave u upotrebnoj vrednosti, zbog smrti deteta i njegovog dede u Bačkoj Palanci, neotesanog predsednika te opštine i otpuštanja kojima su pribegli kako bi sprečili proteste. Iako je cela nacija očekivala da svevišnji u obraćanju to stavi u fokus, pa da slušamo kako su Šolak i tajkunski mediji lično krivi za te tragedije, te kako opozicija profitira na tome, zbog impotencije istih optužbi deset godina, rešio je da pribegne novoj taktici: ni reč neće o tome, ali će o mega-giga projektima, milionima, milijardama, stadionima, sajmovima, ekspoima, zaradi, prosperitetu, neprepoznatljivosti i milion drugih šizofrenih ideja da pokazuje na tabli. Beše to mlakušan, jalov pokušaj da se skrene pažnja sa tragedije. Tome u prilog govori da se odmah potom pojavio u programu kod osobe upitnog zdravlja, da bi pokušao bar malo da pooštri retoriku i čačne raju. I opet – ništa. Zašto smo sada u problemu?
Retorički je nemoćan. Više ne može da potpali, da zapali, da iznudi reakciju. Njegova publika je ravnodušna, to smo videli na fijasko mitingu. Niko mu više ne veruje. A kada impotencija ovlada čovekom, nemoć prelazi u nasilje. Sada će posegnuti za jedinom preostalom kartom, koja će biti i poslednja u njegovoj vladavini.